Може ли Европа да притисне Љубљану: Србима у Словенији не признају ни језик ни статус мањине

Комитет експерата Европске повеље о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, у извештају усвојеном почетком јула позвао је да се хрватски, немачки и српски, који су традиционално присутни у неколико подручја Словеније, признају као традиционални мањински језици. И то није први пут. Претходно су то тражили новембра 2019. године.

Љубљана не да Србима мањинска права

„Ово сада не представља никакву обавезу и не верујем да ће се о овоме нешто озбиљније дебатовати у будућем периоду, али свакако је добро да се о тој теми све више разговара у јавности. Савез Срба у Словенији интензивно годинама говори и о статусу националне мањине и о регулативи која се тиче пописа становништва, која сада не даје могућност да се изјаснимо по верској и националној припадности. Ми смо поднели иницијативу, чекамо одговор, надамо се да ће бити позитиван и када је у питању језик дуго се залажемо за његово очување, очување традиције и културе и српског језика и ћириличног писма,“ каже Кокановић.

Због тога су, подсећа он, прошле године спровели пројекат увођења српског језика као допунске наставе у школе што је тренутно једино и могуће, за шта се пријавило 1500 деце у Словенији. У септембру ће бити спроведен нови уписни рок за допунску наставу српског језика и он је уверен да ће одзив бити велики.

Савет Европе је поново позвао Словенију да српски призна као традиционални мањински језик.

Не зна се ни колико има Срба

Он истиче да су Срби и Словенци два вишевековна пријатељска народа, да су Срби у Словенију дошли још у 15. веку у Белу Крајину и да су, како истиче, аутохтони народ, чији језик Словенци у доброј мери препознају. Због тога верује да ће словеначке власти ову препоруку у неком тренутку и усвојити.

На питање колико има Срба у Словенији, он напомиње да је последњи званични податак још из 2002. године када се на попису показало да су, после Словенаца, Срби били најбројнија етничка заједница. Наредни попис 2012. био је искључиво статистички и никоме није била дата могућност да се изјасни према националној и верској припадности, али према анализи Савеза Срба Словеније(ССС) , у овом моменту има их више од 100.000, каже Кокановић. Он истиче да је то импозантна цифра за државу која броји два милиона становника.

На питање шта би конкретно значило признавање српског језика као традиционално мањинског у практичном смислу, наш саговорник каже да би његова употреба била могућа почев од школа, до словеначке привреде, поготово што је робна размена и привреда између Словеније и Србије сада на далеко вишем нивоу.

„То би у доброј мери релаксирало словеначку привреду будући да велики број радника из Србије долази на рад у Словенију и они, наравно, када дођу не могу перфектно да знају словеначки језик. Увођење српског језика као традиционалног мањинског би помогло привредну делатност, а свакако би и релаксирало живот најбројнијој етничкој заједници у Словенији“, сматра председник ССС.

Кокановић подсећа и да огроман број словеначких туриста врло радо посећује Србију и служе се српским језиком. Напомиње и да, иако не морају, Словенци у Словенији често користе српски језик у разговору са Србима иако они у највећој мери говоре словеначки. То, истиче он, такође говори о томе да треба озбиљно узети у обзир препоруку Савета Европе.

После словеначког народа, Срби у Словенији су највећа етничка заједница, али без статуса националне мањине.

Аутохтони народ

„Ова поновна препорука Савета Европе доказује управо чињеницу са којом се словеначка јавност суочава дужи низ година, што потенцира и сам Савез Срба у Словенији, а то је да Срби заслужују статус националне мањине, будући да ова препорука није базирана само на бројности Срба у Словенији, већ и на аутохтоности“, истиче саговорник Спутњика.

Он сматра да би признавање српског као традиционалног мањинског језика био значајан искорак ка добијању статуса националне мањине. То је, како сматра, у овом моменту само ствар политичке воље, јер су Срби не само после словеначког народа најбројнија етничка заједница, већ и аутохтон народ, што је најважнији и најјачи аргумент за добијање статуса националне мањине који сада у Словенији имају Италијани и Мађари.