Хоће ли америчко „стезање обруча“ око Русије спречити Грабар Китаровићеву да дође на чело НАТО-а

Спекулације да би у септембру следеће године Јенса Столтенберга на месту генералног секретара НАТО-а могла да замени једна од три жене, међу којима и некадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, сасвим су основане, истиче Радић за Спутњик.

По његовом мишљењу, између Грабар Китаровићеве, бивше литванске председнице Далије Грибаускајте и актуелне председнице Естоније Керсти Каљулаид, треба и тражити новог генералног секретара НАТО-а.

Може ли Грабар Китаровићева на чело НАТО-а

Хрватски медији су ових дана пренели нагађања да су управо те три жене кандидаткиње за функцију генералног секретара НАТО-а, пошто Столтенбергу истиче мандат, на шта је некадашња председница Хрватске рекла да је почаствована, али не и изненађена.

Било би то први пут за 72 године постојања НАТО-а да на његову челну цивилну позицију дође жена.

Колинду Грабар Китаровић спомињу као једну од три кандидаткиње за генералног секретара НАТО

Објашњавајући зашто не треба да чуди најављена номинација, наш саговорник истиче да Американци настоје да сада савезницима препуштају део дужности.

„Повлачење из Авганистана је пораз који ће Американци амортизовати, али је питање шта сада са ангажовањем хиљада људи из савезничких земаља којима је обећавано да је то један важан задатак, у који вреди уложити ризик и у људству и новцу, а све се завршило тако што је америчка политика одлучила да једноставно одустане. Ту се ствара амбијент у коме је могуће да се на високе позиције доводе људи из мањих чланица НАТО-а“, каже Радић.

Жене су у тренду

Он напомиње да за разлику од времена када су европски савезници стално смањивали своје војне буџете у односу на национални доходак, сада постоји тренд повећања трошкова обнове јединица које су укидане, повећање количина конвенционалних средстава наоружања у Европи, а ту су и очекивања Американаца да њихови савезници успоставе тврду линију према Русији. А то, како каже, подразумева и неке уступке од стране Американаца, пре свега према оним новијим чланицама НАТО-а.

Отуда и овакав предлог у коме овај војни аналитичар не види преседан ни када је у питању избор жене на место генералног секретара најјачег војног савеза на свету који окупља 30 северноамеричких и европских земаља.

Он подсећа да се на глобалном нивоу води кампања за афирмацију жена.

„Тренд увођења жена се озбиљно развио на Западу и много је жена у војној служби, оне долазе до високих чинова, прихваћене су на дужностима које су раније биле табу у војним јединицама и то је пливање на том таласу, на једном тренду који је и шири, који није само монопол чланица НАТО-а, него нешто што је препознато и у другим земљама које једноставно следе модерне трендове.“

Избор челника НАТО-а биће у функцији америчког стезања обруча око Русије

Политика се пита

Он сматра да у овом случају предмет анализе најмање треба да буде то што је у питању особа женског пола. Много је, како каже, важнији политички однос Американаца и онога што се раније звало нова Европа према одбрамбеним питањима.

На питање да ли ће представнице балтичких држава, које се помињу као конкуренткиње Китаровићевој, имати предност у односу на њу, с обзиром на однос НАТО-а према Русији, Радић каже да би постављање некадашње председнице Хрватске значило да је он индиферентан, што међутим никако није случај.

Мада хрватски медији пишу о предностима бивше председнице Хрватске који би јој могли донети функцију генералног секретара НАТО-а, Радић каже да би постављање некога из прибалтичких република на то место већ била директна провокација, што би Американцима било сврсисходно у тренутку када притискају на Русију и демонстрирају силу на руским границама.

Балтик на граници са Русијом важан НАТО-у

„У предности су кандидаткиње из прибалтичких република, јер јасно је да Американци желе јак обруч око Русије. Демонстрације силе су готово свакодневне, летови авиона, недавна провокација са енглеским ратним бродом који је ушао у територијалне воде заштићене руским снагама, одржаване су велике вежбе у прибалтичким републикама, Пољској, на југоистоку Европе и на том фону било би очекивано да Вашингтон жели да као још један корак притиска према Русији за генералну секретарку НАТО-а постави погодну личност из прибалтичких република. То би био део тог мозаика“, уверен је наш саговорник.

На питање да ли се у наредном периоду може очекивати и појављивање неких нових имена као потенцијалних кандидата, овај војни аналитичар напомиње да је с обзиром на традицију очекивано да су већ сада позната имена која су у игри.

„Мислим да се у том контексту, уз сав респект Американаца, мора констатовати и шта мисле Немци, Французи и неће бити нимало лак пут до избора, али је пре свега извесно да ће то бити генерална секретарка, прва у историји и да ће она бити из неке од нових чланица НАТО-а, а не из оног традиционалног хладноратовског језгра“, закључио је Радић.