Суседи Србије, како каже историчар др Чедомир Антић, геноциде схватају као машинерију засновану на тези да чим сте жртве таквог злочина, све треба да буде на вашој страни. Притом, како каже, што је луђа идеја и мање заснована на историјским чињеницама, утолико боље.
Поплава геноцида на Балкану
Антић наводи пример најновије приче с којом је на последњој рунди дијалога у Бриселу изашао косовски премијер Аљбин Курти, тврдећи да су Срби починили чак три геноцида над Албанцима: 1878, па 1912. и најзад 1999. године.
За почетак, напомиње Антић, Курти треба да се договори са косовским историчаром Јусуфом Буђовијем, који тврди да је било четири геноцида. Антић примећује да се приче о геноцидима потежу у ситуацији кад албанско друштво трећи пут у 30 година верује да их Срби трују, имајући у виду случај затроване воде у Дечанима и спекулације приштинских медија да би за то могли бити криви Срби.
„Тако нешто се давно није чуло, још од прича о томе како Јевреји краду децу. На Косову као да је државу добио Кју-клукс-клан, а не албански народ. Пре две године помињали су се отровани гласачки листићи, а још раније селективно тровање само албанске деце“, подсећа Антић.
Уместо о измишљеним, говорити о правим геноцидима
По мишљењу професора Факултета политичких наука Часлава Копривице, грешка је покушавати да се разобличе потпуно сулуде приче попут Куртијеве.
„Албанско друштво на територији КиМ у одређеним сегментима се налази у претполитичком стању. Тамо имате људе који дословно заступају нешто што чак не спада у квазиисторију, то су конструкције које немају додирних тачака с реалношћу, а њих то чак ни не занима“, констатује Копривица и као примере наводи верзије косовских назови историчара да су Албанци градили српске светиње или да су се Албанци, а не српска војска борили с Турцима у Боју на Косову.
Копривица сматра да се уопште не треба исцрпљивати побијањем сличних измишљотина, као и наводних геноцида које су починили Срби и да уместо тога треба говорити о геноцидима над српским народом.
Како каже, ако већ хоћемо да говоримо о геноциду, треба видети како су Османлије користиле Албанце да потисну Србе из Старе Србије.
„Уместо да се ми присетимо свега што су нама радили косовски Албанци, ми долазимо у губитничку позицију да побијемо очигледне ствари, а да заборављамо такође очигледне ствари. А очигледно је да није било геноцида на Албанцима, као што је очигледно да су они током неколико стотина година били коришћени за етничко чишћење исконских српских простора. То је било тако и у Другом светском рату и током социјалистичке Југославије“, изричит је саговорник Спутњика.
Историјски инжењеринг
Академик Љубодраг Димић, руководилац Одбора за историју 20. века у САНУ, упозорава да Куртијеве изјаве нису само политичка провокација, већ класични пример ненаучне ревизије историје с дугорочним друштвеним последицама.
„То нас суочава са лажном историјом која настаје у кабинетима, која је брутална и некритична, која мења идентитет, одузима достојанство, мења место једног народа у слици европске историје, мења генерацијски учинак читавих нараштаја и цео тај инжењеринг је обликован политичким, а не научним интересом“, каже Димић.
Реч је, додаје он, о насиљу над прошлошћу, којим се једној држави одузима историјски легитимитет и поништава биће једног народа, оспорава се његова култура, а тим лажима се доводи у питање не само његов идентитет, већ и укида његова будућност.
„Резултат тог процеса је покушај реконструкције неког новог сећања, нове историје која одговара онима који данас владају светом и њиховим саучесницима“, објашњава историчар, уз опаску да је српска историографија направила 42 тома грађе, који говори само о периоду од Берлинског конгреса до Првог светског рата и у којима на десетине и стотине хиљада докумената говоре о албанским злочинима над Србима.
„Онда делује сумњиво кад се после четири деценије ћутања о Јасеновцу одједном сетите тих злочина. Али то је била цена Југославије“, са жаљењем констатује Копривица.
Контрола свести народа замењује дивизије
Измишљене геноциде у региону професор објашњава настојањима великих сила да управљају прошлошћу других народа, како би тако могли да управљају и њиховом будућношћу.
„Притом, они народи који су били савезници Трећег рајха, сад су савезници САД и Британије. Ја то зовем трансепохална солидарност империјалног мишљења. Исти пропагандни наративи који су коришћени против Срба и Руса ‘40-их година, сада су поново у игри. Истовремено, њих истина не занима, ту се узима заменска истина, пропагандна конструкција истине као ресурс на основу ког треба да се врши контрола простора и то путем контролисања свести народа. Погледајте шта се дешава у Украјини, ту се јасно види да ако управљате прошлошћу и употребљавате је против противника, вама нису потребне дивизије — у складу с оним Стаљиновим питањем колико дивизија има Ватикан — јер ћете имати људе који ће здушно веровати у приче о геноцидима које су извршили Срби, геноцидима које су извршили Руси. Ви ћете на основу лажних премиса остварити геополитичку контролу простора“, закључује Копривица.