Олимпијске игре почињу у петак у Токију, Србија се нада медаљама, како у екипним тако и у индивидуалним спортовима.
Злато је у Београд из Москве 1980. године донела кошаркашка селекција, чији је један од лидера био Славнић.
Москве се, на почетку разговора, сетио са великим одушевљењем.
„Москва је наша круна каријере и генерације, бити олимпијски шампион може да ти се деси једном, а ако баш имаш среће онда можда и други пут – у било ком спорту“, рекао је Славнић.
Искуство из руске престонице, за нашег саговорника, толико је значајно да се сећа и детаља.
„Москва као Москва, Руси су желели да се покажу у организацији, у свему, у изобиљу. Што се тиче хране и свега осталог, три пута је било боље у Москви него у Монтреалу. Што се тиче резултата, то се већ зна, исписано је. Ту се чекао велики обрачун између Руса и нас, али Руси нису дошли у финале – изгубили су од Италије“.
Уместо екипе Совјетског Савеза, СФР Југославији је на мегдан изашла Италија, а Славнић је постигао последње поене за наш тим, преокренуо резултат у финишу меча и донео златну медаљу.
„То је било весело вече. Знао се победник унапред. Све остало што се дешавало у Москви било је на високом нивоу“.
Значај тог злата је био огроман, имајући у виду чињеницу да је Југославија четири године раније поражена у великом финалу кошаркашког олимпијског турнира од екипе Сједињених Америчких Држава.
Славнић тај меч не памти по добром, не само због пораза.
„У десетом минуту изнет сам са терена, тако да сам, друго полувреме гледао у болници док су ми стављали гипс. Остало ми је у сећању као 'ружна' успомена, али резултат као сребро... Обично се за сребро каже: Изгубио си у финалу, па је лошије. Али, наша сва сребра су била са срећним крајем“, казао је Славнић за Спутњик.
Легендарни српски кошаркаш кратко се дотакао и величине Олимпијских игара, величине овог догађаја.
„Без обзира на успех, у Канади сребро, а Москви злато, не постоји ништа што једног спортисту више уздигне него Олимпијада. То је круна свачије каријере и данима чујемо како Новак жели да оде на Олимпијаду и сви велики спортисти волели би да буду први на Играма“.
„Наравно сваке Олимпијске игре носе много догађа који су се тамо десили, то је пре свега скуп највећих спортиста на свету. Седиш заједно са највећим звездама на планети и то је велики угођај“, додао је Славнић.
Генерација у којој је играо Славнић важи за једну од најдоминантнијих коју је свет видео. У периоду од 1973. до 1980, Југославија је освојила све, те су држави донели осам медаља на осам великих турнира (3х злато на ЕП, 1х злато са СП, 1х са ОИ, сребро са СП и ОИ, као и бронза са ЕП).
„Срећан сам што сам рођен када и они, разлика је три године. Звали су нас казнена експедиција и врло се пријатно осећаш када си доминантан, поготово у колективним спортовима, то је доста тешко. Све најлепше што је могло да ми се деси, десило се на те две Олимпијаде“, казао је Мока.
Осећај играња за своју репрезентацију за Славнића је непроцењив и јединствен.
„То осећаш или не осећаш. Много је важнија шира слика, слика тога да представљаш своју земљу...“
Данас, ствари нису такве. Нажалост.
„Данас то благе везе нема, сада се другачије гледа на патриотизам, а ми смо гледали на начин на који је то једино могло да се гледа. Систем вредности не може никада да буде различит, ако је прави – прави је. Ако није, онда није. Та реч патриотизам, шта значи...Ко то осећа, он ће да игра, ко не осећа неће. И ту је тачка“, поентирао је Славнић.
Олимпијске игре у Токију на програму су од 23. јула до 8. августа, а све најважније догађаје пратите уз Спутњик спорт у нашем специјалу.