„Упркос покушајима да се политизује цео пројекат и да се осујети његова реализација, што је у интересу Запада, а пре свега САД, гасовод ће ускоро бити пуштен“, рекла је она на брифингу у Москви.
Захарова је оценила да и, поред тога што је пројекат у складу са свим нормама међународног права, гасовод испуњава све критеријуме „зелене климатске карте“ ЕУ.
„Ма колико чудне одлуке биле одлуке које ЕУ доноси и то под притиском САД, као што је то био случај након недавних америчко-немачких преговора, оне никако више не могу да промене објективну реалност да ће пројекат бити завршен“, нагласила је Захарова.
Русија никада гас није користила као оружје
Захарова је такође рекла и да Русија питање транзита гаса никада није користила као оружје и нема намеру да то чини убудуће.
Како је рекла, Русија се залаже за деполитизацију енергетске сарадње.
„Никада нисмо имали намеру да обустављамо пошиљке гаса Украјини или кроз Украјину. Све што чинимо је искључиво комерцијалне природе“, додала је.
Услов за транзит руског гаса кроз Украјину
Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко рекао је да уколико буде потражње, биће и транзита руског гаса кроз Украјину.
„Према проценама водећих светских агенција, потражња за гасом ће само расти. У ствари, крајњи потрошачи би требало тиме и да се воде“, појаснио је Грушко.
Притом, дипломата се пита како се „титански напори“ Америке да искључе Европу са руског гаса и покушај да је натерају да купује амерички слажу са захтевом да се задрже директне испоруке након 2024. године.
„Испоставља се да ће САД морати да наговарају Европљане да наставе да купују руски гас“, оцењује Грушко.
Такође истиче да се све то одвија у контексту политике преласка на зелену енергију коју следи Европска унија и коју су подржале САД, где је гас окарактерисан као прелазни енергент на путу ка потпуној декарбонизацији економије.
„То се дешава упркос томе што сам Кијев саопштава да мора да се ослободи сваке врсте зависности од руског гаса. Недавно се хвалио да је способан да користи украјински систем за транспорт гаса у обрнутом смеру, то јест не са истока на запад, него са запада на исток“, објаснио је Грушко.
Изградња гасовода
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
САД су у децембру 2019. године увеле гасоводу санкције, због чега је швајцарски „Олсиз“ био принуђен да заустави радове на полагању цеви.
Радови су настављени и годину дана касније – у децембру 2020. брод за полагање цеви „Фортуна“ положио је 2,6 километара цеви у немачким водама.
САД су у мају одустале од санкција против оператора гасовода, компаније „Норд стрим АГ“, њеног директора и сарадника, али истовремено и даље намеравају да спрече пуштање гасовода у рад.
Говорећи на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу председник Русије Владимир Путин објавио је да је полагање првог крака гасовода завршено. Он је прецизирао да ће изградња другог крака „Северног тока 2“ трајати још око два месеца.