Алерголог и имунолог Јевгенија Паршина, која води одељење за алергологију и имунологију у Централној клиничкој болници Руске академије наука, објаснила је шта стоји иза популарних митова о витаминима.
Мит 1: Можете узимати витамине кад год пожелите, неће се десити ништа страшно
Током миленијума наше тело је стекло способност да самостално синтетише витамине који су му потребни да би остало здраво. Осим неких, као што су витамин Це који морају да се унесу преко хране. Узимајући у обзир доступност производа, нарочито воћа, поврћа, бобичастог воћа, меса – уравнотежена исхрана је главни извор витамина.
„Додатни унос витамина је индикован само у случају утврђених недостатака или присуства истовремених хроничних или акутних болести код особа код којих је поремећена синтеза или асимилација витамина из хране“, упозорила је Евгенија Паршина у разговору за руски портал АиФ.
„Такође, не треба трчати у лабораторију и радити читав низ тестова на витамине и микроелементе. Требало би да се обратите лекару и кажете шта вас мучи, а специјалиста ће вам дати неопходне тестове како би се касније прописао неопходни витамин или комплекс“, каже докторка.
Мит 2: Витамини су присутни у свежем поврћу и воћу, али се губе када се храна замрзне или скува
„Већина витамина издржава топлотну обраду током кувања и стерилизацију хране на температурама до 100 или 120 степени Целзијуса, као и смрзавање“, објаснила је она. Свежа храна је заправо моћнији извор витамина, 100 одсто, али њихова замрзнута или кувана верзија задржава између 5 и 50 одсто основних витамина“, објаснила је лекарка.
Паршина је, међутим, нагласила храну треба замрзавати највише једном, јер се у том случају витамини заправо готово у потпуности изгубе. Поред тога, препоручује се да храну кувате за један оброк и да је не подгревате, преноси Спутњик мундо.
Мит 3. Витамин Д треба узимати за превенцију, без рецепта
Витамин Д, који се често назива „сунчаним витамином“, природно се производи у телу као одговор на излагање сунчевој светлости. Има неколико важних функција, од којих је једна одржавање правилног функционисања имунолошког система. Стога је природно да многи хоће да осигурају довољан ниво ових хранљивих састојака, али узимање таблета витамина Д без препоруке ипак није добра идеја.
„Хипервитаминоза витамина Д изазива повећани ниво калцијума у телу и озбиљна тровања. То треба узети у обзир приликом узимања витамина Д као превентиву“, појаснила је Паршина. Лекарка је нагласила да је тело сваког човека јединствено и да сви имамо различит ниво витамина Д. Дакле, конзумација витамина Д а да то није прописао стручњак, можда неће имати ефеката или, још горе, лоше ће утицати на здравље.
Мит 4. Узимање витамина може надокнадити штету нанету телу лошим навикама
Паршина је нагласила да „лоше навике сигурно покрећу неповратан патолошки процес“, нешто што се не може надокнадити ниједним хранљивим састојком.
„Ниједан витамин то не може надокнадити. Поред тога, када се пуши и пије алкохол, у телу се дешава и уништавање витамина и аминокиселина из хране, поготово када људи пуше и пију алкохол док једу“, објаснила је лекарка.
Мит 5. Редовни унос синтетичких витамина изазива зависност
Неки се плаше узимања синтетичких витамина, чак и ако их препоручи здравствени радник, верујући да њихово тело може постати зависно од таблета и престати да самостално производи и синтетише хранљиве материје. Паршина је објаснила да на физичком нивоу синтетички витамини не изазивају зависност.
„Зависност је углавном психолошка. Али нашем телу су ретко потребни синтетички витамини“, објаснила је она, пре него што је нагласила да синтетичке витамине треба уносити само ако их је прописао лекар.
Мит 6. Витамини се могу пити да предупреде будуће процесе
„Постоје групе витамина које се независно синтетишу у телу, а ми само морамо да одржавамо неопходну равнотежу. Постоје групе витамина које добијамо само храном, попут витамина Ц. Из овога следи да треба да преиспитате своју исхрану и, ако је потребно, уведете више хране која садржи витамин Ц“, каже Евгениjа Паршина.
Имунолог такође наглашава да тело не може да складишти витамине Б, стога их треба свакодневно допуњавати уравнотеженом исхраном. Па чак и уз неефикасност надокнађивања нутритивног недостатка, прописани су синтетички витамини. Покушај да уносите витамине каснију употребу не вреди. Најбоље је да се обратите лекару.
Не би требало да се бавите самолечењем, постоје контраиндикације, пре узимања витамина треба се обратити лекару.
Не би требало да се бавите самолечењем, постоје контраиндикације, пре узимања витамина треба се обратити лекару.
Мит 7. Трудницама је потребан повећан унос витамина
Питање узимања витамина код трудница је прилично осетљиво. Чини се да јој је, будући да жена носи дете, потребно само двоје: исхрана, односно витамини.
„Труднице треба да узимају витамине на исти начин као и друге особе: само ако имају дијагностификован недостатак. Увек треба имати на уму да се са хипервитаминозом развија интоксикација која носи ризике од развоја патолошког процеса код труднице и детета“, упозорава Евгенија Паршина.