Иако је већ почео да „гази“ 92. годину, легендарни амерички глумац и режисер Клинт Иствуд многе је изненадио поруком којом сугерише одлазак у (више него заслужену) пензију.
„Мислим да је грациозно остарити веома важан талент. За мене је прекасно.“
Одлазак у пензију звезде не само америчке кинематографије, човека који је светску славу стекао улогама у „шпагети вестернима“, да би после као редитељ освојио четири Оскара (по два за најбољу режију и филм) и ушао у Гинисову књигу рекорда као најстарији Оскаровац у тим категоријама са 74 године и који је снимао и у десетој деценији, несумњиво би био крај једне филмске ере.
Тешко је у позним година препознати „лабудову песму“
Професор Историје филма на Факултету драмских уметности др Александар Јанковић каже за Спутњик да није заговорник тезе да се може стварати релевантна уметност у познијим годинама, али са друге стране, тешко да сваки редитељ може да оцени шта може да му буде „лабудова песма“ да би релевантно отишао у пензију.
Према његовим речима, Иствуд је последњим филмом „Мула“ показао да је бирао теме које превазилазе његову мачистичку страну, али је последњи његов значајан и велики филм „Снајпериста“, у ком је испоштовао своју „патриотску, традиционалну и конзервативну линију“ и са којим је могао да заврши каријеру.
„А за све ово после што је снимио, чини ми се да је уживао у послу који ради. С друге стране, можда је и ’Гранд Торино‘ један романтичан филм с којим је такође могао да оде у пензију, али хајде да сви имамо 90 година и да нам неко каже да би требало да одемо у пензију“, каже Јанковић.
Митологија између „старог“ и „новог“ Холивуда
Он подсећа да је Клинт Иствуд реално „филмска историја већ више од пола века“, прво као глумац у филмовима Серђа Леона, а после и Дон Зигеловом серијалу о „Прљавом Харију“, да би и касније глумио специфичне „џонфордовске“ ликове.
С друге стране, кад је почео да се бави режијом, поред тога што је био настављач тзв. старог Холивуда, веома се добро уклапао у то уз шта је почео — тзв. Нови Холивуд.
„Мислим да је то показао филмовима као што су ’Бледолики јахач‘ или ’Птичица‘, где смо и открили његову невероватну љубав и преданост према џезу. А поготово филмом ’Неопроштено‘, који је осведочено његов најбољи и глумачки и редитељски филм и који је од Иствуда направио митологију, а то се десило пре тридесетак година“, истиче Јанковић.
Време за пензију — нестанак „праве Америке“ у време политичке коректности
На питање има ли места за Иствуда, једног од најпознатијих десничара у време политичке коректности која Холивуду „прописује“ одређени број „обојених“ и ЛГБТ особа по филму, Јанковић одговара да се време убрзава и много брже и радикалније мења него што је било деведесетих и то не само због технологије, већ више због једне етичке и моралне структуре наших живота.
Додаје да не верује да нова десница има поштовања према ликовима као што су Клинт Иствуд или Џон Форд, јер то је „другачија и хибридизована десница“ ако се прича о традиционалистичким приступима и више тежи неком Трампизму, него Иствуду.
„Чини ми се да Клинт Иствуд оставља утисак да је део праве Америке, којој је срце на правом месту и која је захваљујући Холивуду изградила и митологију и митоманију о себи. Мислим да ће он бити неокрњен представник тог Холивуда, што је на крају крајева и доказао својим либералнијим филмовима и темама које пропагирају и другачије вредности од оних које ми мислимо да Клинт Иствуд представља, а то су ’Девојка од милион долара‘ и ’Гранд Торино‘“, закључио је Јанковић.