Најзначајније генетске промене догодиле су се на људима пре поделе између кромањонаца и неандерталаца, пре неких 520.000 до 630.000 година. Пре десетак година палеонтологија је открила да савремени људи деле мерљиву количину генетског материјала са неандерталцима.
1 Децембар 2019, 08:56
„То је прилично мали проценат“, рекао је за АП Нејтан Шафер, рачунарски биолог са Универзитета у Калифорнији.
„Овакво откриће је разлог зашто се научници напуштају став да се ми људи значајно разликујемо од неандерталаца“.
Сврха студије, објављене у часопису „Сајенс адвенсис“, била је да утврди који су делови људске ДНК специфични за савремене људе. Истраживачи су испитали 279 узорака ДНК модерне особе, заједно са ДНК остацима неандерталаца и денисованаца, датираних од пре 40.000 до 50.000 година.
Мањи део људских гена јединствено припада људима који данас живе широм света – само 1,5 одсто. Само овај екстракт наше ДНК садржи драгоцене информације о специфичним карактеристикама савременог човека, који је „заправо врло млада врста“.
„Можемо рећи да су те регије генома високо обогаћене генима који имају везе са неуралним развојем и функцијом мозга“, рекао је АП за Универзитет у Калифорнији у Санта Крузу, рачунски биолог Ричард Грин, коаутор овог рада.