Најзначајније генетске промене догодиле су се на људима пре поделе између кромањонаца и неандерталаца, пре неких 520.000 до 630.000 година. Пре десетак година палеонтологија је открила да савремени људи деле мерљиву количину генетског материјала са неандерталцима.
„То је прилично мали проценат“, рекао је за АП Нејтан Шафер, рачунарски биолог са Универзитета у Калифорнији.
„Овакво откриће је разлог зашто се научници напуштају став да се ми људи значајно разликујемо од неандерталаца“.
Сврха студије, објављене у часопису „Сајенс адвенсис“, била је да утврди који су делови људске ДНК специфични за савремене људе. Истраживачи су испитали 279 узорака ДНК модерне особе, заједно са ДНК остацима неандерталаца и денисованаца, датираних од пре 40.000 до 50.000 година.
Мањи део људских гена јединствено припада људима који данас живе широм света – само 1,5 одсто. Само овај екстракт наше ДНК садржи драгоцене информације о специфичним карактеристикама савременог човека, који је „заправо врло млада врста“.
„Можемо рећи да су те регије генома високо обогаћене генима који имају везе са неуралним развојем и функцијом мозга“, рекао је АП за Универзитет у Калифорнији у Санта Крузу, рачунски биолог Ричард Грин, коаутор овог рада.