С обзиром на то да за злочине у Сребреници постоје једино пресуде у којима се они квалификују као геноцид, питање је како ће се према свему односити правници, али и научна заједница приликом даљег истраживања дешавања у овој регији, пише РТРС.
И за историчаре Инцкова одлука је непромишљена и без правног утемељења која ће створити бројне проблеме у БиХ и какав - такав процес нормализације односа међу народима вратити уназад.
„Инцкова одлука је гротескна, она је подмукла, она је од БиХ направила тамницу народа. Она је направила концентрациони логор у менталном смислу те речи, јер Инцко и његови истомишљеници имају намеру да контролишу мисли, дела и речи људи“, изјавио је историчар Александар Раковић.
И заиста, бројна су отворена питања о последицама. Хипотетички, свако позивање на Извештај Међународне независне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године могло би имати правне последице.
„Сада када бих ја рецимо се морао повиновати таквој одлуци, не бих смео да пишем ревизију на одлуку Хашког трибунала, што је један нонсенс, логични, али и правни нонсенс. Ко мени може да забрани да браним свог клијента, а то је управо Инцко покушао својим сулудим изменама закона. То је враћање уназад“, нагласио је главни бранилац Ратка Младића Бранко Лукић.
Управо је тим одбране генерала Ратка Младића, одмах након изрицања правоснажне пресуде којом је потврђена казна доживотног затвора између осталог и за геноцид у Сребреници, најавио ревизију пресуде.
У том поступку тиму ће од велике помоћи бити и садржај извештаја Независне комисије за Сребреницу објављен прије три дана.
На 1.036 страна Међународна комисија сачињена од десет експерата анализирала је све околности рата у сребреничкој регији.
Генерални закључци дати су на 47 страна и кратак су преглед обимног документа, у којем окосницу представља анализа догађаја из јула 1995. године
Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је одлука одлазећег високог представника у БиХ Валентина Инцка сумрак разума и укидање историје као науке.
„Забрана једној науци да се бави својим предметом истраживања је увођење најригиднијег тоталитаризма у пракси. Шта ако резултати архивских и научних истраживања неког историчара који се бави или жели да се бави том тематиком не буду у сагласности са пресудом Хашког трибунала? Да ли то значи да ће тај историчар ићи у затвор?“, рекао је Перишић.
Упркос бројним отвореним питањима тече рок за примену наметнутих одредаба Кривичног закона.
Подсетимо, како у одлуци одлазећег високог представника стоји – закон ступа на снагу осам дана од дана објаве на интернет страници ОХР-а, или дан након објаве у Службеном листу БиХ, који год од тих дана наступи раније.