„Када је Андрићев институт објавио 5. јануара 2014. године писмо које Поћорек 1913. године послао аустроугарском министру финансија Билинском задуженом за БиХ, то је изазвало бурну реакцију западне јавности а тај број Историјских свезака је био нападнут као националистички испад на 174 линка“, подсетио је Кустурица.
Упитавши шта ради Инцко мешајући се у правни систем БиХ, Кустурица је рекао да он не само да даје импулс за рушење БиХ и негирање злочина над Србима, већ „кловно имитира Поћорека који у поменутом писмо из 1913. пише 'треба искористити апатију српског села, окренути Загреб против Београда, а хрватску и муслиманску интелигенцију против Срба'“.
Према његовим речима, једино што нема Аустроугарске иако се њена распала политика проводи у БиХ као трагикомедија читаве цивилизације која нема снаге да саму себе одржи, камоли проведе до краја своју насилничку политику.
„Ипак, Инцко одлази као абортирана верзија Бењамина Калаја и не треба заборавити да корекцију правосудног система БиХ и забрану коментарисања, те научног истраживања сребреничког злочина објављује на исти дан, 23. јула када је 1914. Аустроугарска упутила Ултиматум Србији, после чега је, пет дана касније Аустроугарска објавила рат Србији што је био повод за почетак Првог светскога рат. Тај нови рат Инцко, највероватније, неће покренути, али је сигурно да је његово дело акт који има још једну функцију“, нагласио је Кустурица.
Он је истакао да су у двадесетом веку била три велика геноцида у Европи, преноси Искра.
„Страдали су Јевреји, Срби и Јермени. Јевреји су доказали геноцид над њима, Јермени такође у највећем делу света, а Срби над којима је изведен геноцид у Јасеновцу, Градини, Јадовну, Старом Броду, нисмо добили потврду погрома који је над нама извршен. Да ли ћемо коначно кренути у свеопшту, планирану акцију да пред светом изведемо доказ да смо у свим ратовима у прошлом веку били жртве? Сад или никад“, поручио је Кустурица.
Последице Инцкове одлуке за БиХ и регион тема су емисије Спутњик интервју.