Мандићева је пре девет година донела Србији прво олимпијско злато од осамостаљења, а у Токију је успела да постане прва са два најсјајнија одличја.
Такође, Мандићева је једина теквондоисткиња, уз Кинескињу Чен Жонг (2000, 2004), са две златне медаље у категорију преко 67 килограма.
Српска теквондоисткиња у великом финалу Игара у Јапану победила је Јужнокорејку Дабин Кор Ли, а до тријумфа је дошла након драматичног финиша у ком је са два ударца сломила отпор ривалке.
Мандићева је славила резултатом 10:6, а сличан исход био је и пре девет година када је победила Францускињу Ан-Каролин Жираф (9:7).
После финала Милица је рекла да се медаље јако разликују, пошто су пред Токио многи страни аналитичари сумњали у њене шансе за медаљу.
„Мени се чини да је сада то тако. Прогнозе страних медија за мене пред Олимпијске игре су биле слабе, нису веровали да могу да победим, нарочито после Рија. Ишли смо против свих шанси, са вером у себе, знала сам колико сам себе дала, да имам таквог тренера иза себе, да смо максимално спремни, ишли смо против свих шанси и нашли се на подијуму!“, рекла је Мандићева за РТС.
Милица је најавила повлачење са Олимпијских игара, рекавши да су јој ово биле последње, али сви се надају да ћемо је гледати и за три године у Паризу.
„То и мој тренер каже. Треба ми одмор, да се слегну утисци, да видимо где смо пошли и докле смо стигли, то је највредније од свега, имам такве људе и такву подршку да ако будем наставила знаћу да имам јака леђа“, истакла је Мандићева.
Па, ко зна. Можда о Милици Мандић после Париза будемо причали о трострукој олимпијској шампионки, с обзиром да има 29 година и још неколико добрих сезона, ако буде желела да се такмичи.
О том потом, сада је на реду славље, а биће времена за размишљање о будућности.