„Имате два сата да им радите шта год хоћете“: Стравичан покољ над Србима који је био прикриван

18:35, 28 Јул 2021
© https://www.facebook.com / http://www.velika.me
Бранкица Ристић
Сви текстови
Први пут после 77 година, државни врх у Црној Гори одао је данас почаст цивилним жртвама масовног злочина, деценијама прикриваног, које су починиле албанске СС трупе „Скендербег“ у селу Велика 28. јула 1944. у општини Плав. Ту је убијено око 500 Срба, око стотину деце.
Sputnik
Председник Скупштине и лидер демократа Алекса Бечић поручио је да ће гласати за Предлог резолуције демократа о геноциду у Пиви и Велици.
Стефан Радојковић, виши сарадник Музеја жртава геноцида, није далеко од става да неко у Црној Гори покушава да на осуди овог злочина „амортизује“ политичке последице доношења Резолуције о Сребреници, уз напомену да је лоше ако је то циљ. С друге стране, добро је додаје што је политичик елите Црне Горе ипак поклонила пажњу и овом злочину. А о самом злочину који се десио у Другом светском рату, Радојковић каже:

Заборављени злочин из освете

„Што се тиче самог злочина, веома је индикативно то што се он дешава пред крај рата, у другој половини 1944. године, када је било јасно ко ће бити победник не само у окупираној Југославији, већ и у свету. Злочин у Велици десио се пошто су партизанске јединице продрле према Србији и Косову и Метохији, а након продора једне од партизанских дивизија у Метохију, где наносе озбиљне губитке и немачким трупама и албанској СС дивизији ’Скендербег‘, која је била под управом Немаца“, објашњава Радојковић.

Као последица тог напада стигла је одмазда од трупа „Скендербега“ у Пиви и Велици, које су са територије Босне и Црне Горе кренуле ка Србији.
„Све те јединице поражене од Партизана у Метохији, почеле су талас насиља над цивилима који су живели у Велици и околини. Сличан злочин десио се и годину дана раније у Пиви. Такође после велике операције јединца НОБ-а дошло је до великог злочина над цивилним српским становништвом“, додаје саговорник Спутњика.

Убијено више од 500 цивила

Број убијених у Велици је, наставља Радојковић, процењен на више од 500 цивила, жена, деце и стараца. То су били они људи који су ту живели и нису се повлачили у складу са динамиком ратовања окупиране Југославије.
По његовим речима, народ тог краја и СПЦ страдање српских цивила увек су обележавали.

„Дакле, то за њих није ништа ново, али јесте новина на политичком нивоу, за државу Црну Гору. С једне стране, то може да се припише баналним разлозима као што је просто људска небрига, са чим се често на Балкану сусрећемо, док са друге стране сигурно да није било политички пожељно у време социјалистичке Југославије и касније да се та питања потежу. Исто тако, на ову тему није било ни довољно истраживања, па тек од скоро имамо нека сазнања у Музеју која се баве и страдањем српског народа у Велици у лето ’44. године“, објашњава наш саговорник.

„Мали Јасеновац“

Помену у Велици присуствовали су представници демократа Зденка Поповић, Владимир Мартиновић и Момо Копривица, као и функционери ДФ-а Милан Кнежевић, Милун Зоговић и Спасоје Томић. Такође, ту су и председници општина Херцег Нови, Тиват и Котор, као и лидер Праве Црне Горе Марко Милачић. Литургију су служили епископи Јован Ћулибрк и Методије.
Злочин у овом месту има незванични назив и „Мали Јасеновац“. Списак страдалих у овом монструозном злочину није коначан. И даље се утврђују имена масакрираних сељана.
Злочин је дуго био прикриван и покољ у Велици се не налази на мапи нацистичких злочина у Европи. За њега се не зна чак ни у уским стручним круговима који се баве овом тематиком. Зашто је то тако и зашто је за неке ово још заборављени злочин, нажалост, ни данас нема одговора.

„Имате два сата, радите им шта хоћете…“

У великом покољу убијене су две трећине нејачи у селу. Распорено је пет трудница. Дечаку Мату Симоновићу одсекли су обе ноге и окачили га на шљиву — причали су мештани раније.

Дечаку Тому Вучетићу злочинци су одрали кожу и умро је у најгорим мукама. У кући Томице Гојковића убили су 15 чланова, у кући Душана Симоновића седморо чланова породице… Злочин су, према доступним подацима, починили припадници 21. СС „Скендербег дивизије“, 7. СС „Принц Еуген“ дивизије и јединице састављене од локалних муслимана које су биле под командом нацистичке Немачке.

Према сведочењу, из аута у покрету командант немачких трупа Аугуст Шмитхубер подиже два прста у ваздух и даје знак својим војницима да имају два сата за одмазду. Уз поклич:
„Имате два сата да им радите шта ’оћете.“
ПолитикаЦрна ГораДруги светски ратВлада Црне Горепоменсрпске жртвегеноцид
Коментар