Оно што је предочила англо-аустралијска мултинационална компанија, друга по величини корпорација за метале и рударство на свету, је да би изградња рудника почела наредне године, да би трајала четири године, а експлоатација литијума почела 2026. године. Пуну производњу најављују до 2029. године.
Рачуница „Рио Тинта“ који рачуна на позитивну одлуку
Прецизна рачуница је изведена — пројекат „Јадар“ ће БДП-у Србије што директно, што индиректно допринети са пет одсто. С друге стране, „Рио Тинто“ би то позиционирало као највећег произвођача литијума у Европи за најмање 15 наредних година. Како је саопштено, „Јадар“ има потенцијал да обезбеди довољно литијума за напајање преко милион електричних возила годишње.
Предуслов за све то су, међутим, две студије — о оправданости и о утицају на животну средину „Рио Тинта“, које треба да буду завршене до краја године и да добију зелено светло српских власти, које ће о томе, како је обећано, питати и житеље тог дела Србије. Они већ неко време протестују, оценивши да ће експлоатација литијума неповратно угрозити животну средину.
Рио Тинто би био највећи произвођач литијума у Европи за најмање 15 наредних година
© Фото : Лола Ђорђевић
Студијa што срећу квари
Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић је пре месец и по дана била изричита да не постоји уговор о експлоатацији са „Рио Тинтом“, да постоји само меморандум о разумевању потписан 2017. године и одобрење за геолошка истраживања и да рудника неће бити ако природа не буде сачувана или ако грађани, након што буду упознати са свим чињеницама, кажу да су против. Поред ње, могућност референдума је помињао и Вучић.
Весна Продановић, генерална директорка „Рио Саве експлорејшена“, која је део „Рио Тинта“, управо је поручила да ће компанија да заузме став уколико дође до референдума о пројекту „Јадар“ и он буде негативан. Приметила је уз то да не постоји правни оквир по којем дозволе не важе ако је референдум негативан.
Може ли „Рио Сава“ бити заустављен
Да ли то значи да ће експлоатација литијума ипак бити тешко заустављива, поготово када се сагледа историја случаја „Јадар“. Геолози „Рио Тинта“ су то лежиште са јединственим минералом јадарит открили 2004. године у близини Лознице и практично га истражују од 2017.
Саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије Мирослав Игњатовић каже за Спутњик да је тешко сада дати неко мишљење. Треба, како каже, бити опрезан по том питању и сачекати студије које прате отварање сваког рудника.
Протест против експлоатације литијума у селу Брезјак код Лознице.
© Покрет Ослобођење
Студија о животној средини ће, сматра он, много тога да одгонетне, да покаже може ли то да се експлоатише или не. Њега, ипак, не чуди то што „Рио Тинто“ у саопштењу иде до детаља који се тичу експлоатације јадарита, као да је ствар свршена, па и то да су определили 2,4 милијарде америчких долара за изградњу рудника и постројења за прераду литијум-бората.
„Они могу да причају тако јер имају своју рачуницу и о томе колико би коштало постројење за прераду. Најскупље је управо то само постројење, а када је рудник у питању, то је стандардно, ту нема непознаница — иде се на подземну експлоатацију и даље на прераду руде“, каже наш саговорник.
Он објашњава и шта под важном прекретницом за пројекат у свом саопштењу подразумева „Рио Тинто“.
Како уверити становништво
„Једноставно су дошли до тога да су се коначно одлучили за технолошки поступак добијања концентрата, што им је био највећи проблем. Вероватно су се определили и само чекају да се заврши студија и донесе одлука нашег Министарства. Они су се дуго времена мучили са тим који је најоптималнији поступак и очигледно да су то дефинисали“, истиче Игњатовић.
Он напомиње да студија о животној средини зависи од тог технолошког поступка и прати га.
Продановићева не спори да пројекат „Јадар“ јесте нешто што утиче на животну средину, али и тврди да ће ти утицаји бити сведени на најмању могућу меру и да ће то бити показано када изађу са Студијом о процени утицаја на животну средину.
Јако је важно да компанија улаже довољно средстава и ресурсе да те ризике држе под контролом, да се планирају сви могући сценарији, чак и хаварија и да се знају одговори на сваку могућу ситуацију, истакла је она.
У то, очигледно, треба уверити и тамошње житеље, што, како сада изгледа, неће бити нимало лако.