„Личне санкције имају утицај, иако се не чини да је тако. Забрана путовања и замрзавање имовине оних који их имају и које је могуће пронаћи су ефикасне мере. Економске санкције такође утичу, али имају нежељене ефекте, цену. Политика не може да се заснива само на санкцијама, али долази тренутак када их треба применити, јер ће у супротном то значити да сте ограничени на изјаве“, сматра Борељ.
Према његовим речима, „са економског становишта Русија није моћна сила“, али она има конвенционално оружје и атомско оружје, а треба узети у обзир неконвенционалне методе ратовања које „укључују нове технологије, у чију се употребу не сумња“.
„Ипак, потребно је да тражимо форме међусобног разумевања са Русијом у темама у којима нам је она потребна – Арктик и енергетика“, додао је Борељ.
Он сматра да је у вези са Русијом неопходно, са једне стране, придржавати се стратегије обуздавања, а да се са друге, „закључују споразуми о потребним темама“.
Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Донбасу, где је Кијев 2014. године покренуо војну операцију против самопроглашене Доњецке и Луганске републике, као и због Крима, који је поново ушао у састав Русије после референдума на полуострву. Русију оптужују за мешање у унутрашње послове Украјине, изборе у западним земљама и сајбер-нападе, за умешаност у инциденте са бившим пуковником ГРУ-а Сергејем Скрипаљем и блогером Алексејем Наваљним, због чега су јој више пута увођене санкције. Москва је предузела контрамере, покренула политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно разговарати са њом на језику санкција. Русија је такође више пута истицала да није страна у сукобу у Украјини и субјекат Минских споразума, а оптужбе за сајбер-нападе и мешање у послове других земаља називала неоснованим.
Прочитајте још: