Микец је искусан такмичар са бројним одличјима, али му је у колекцији недостајала још само олимпијска медаља.
Сада је и тај циљ остварио.
„Неизмерно сам срећан, али и даље нисам свестан да је медаља око мог врата. Мојим колегиницама Милици Мандић и Тијани Богдановић је тај осећај познат, ја сам се први пут опробао“, навео је Микец.
Он је додао и да је почаствован што је у свом спорту успео да стигне до медаља на свим фронтовима.
„Сада смо на четири медаље, ми одавде сада навијамо за њих. Били смо близу још једне у миксу са Зораном Аруновић, то оставља горак укус. Надам се да ће ме у наредним данима „пући у главу“ колико је ово велики успех. Даћу све од себе да се квалификујем за Париз“, навео је Микец.
Он је описао и како је изгледао пут са борилишта до олимпијског села након освојене медаље.
„Крену ми сузе, па стану. Када су ме колеге сачекале, тад сам се распао. Када ти они честитају то је оно што вреди. То је права спортска породица, они су били срећни као да су они освојили медаљу“, истакао је Микец.
Његов брат и тренер Горан навео је да је братски однос првенствен, а потом професионални, уз напомену да је све могуће када се поставе границе.
„Анализираћемо ситуацију и припремаћемо се за нови циклус“, истакао је Горан Микец.