Апарат се аутоматски спојио са руским модулом Међународне свемирске станице - „Звезда“.
Како је саопштио генерални директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин, могло је да се догоди да уопште не лансирају модул „Наука“, јер је пре три године предлагано да га отпишу.
Такође је додао да је пристајање модула на МСС симбол препорода нове генерације стручњака руске космонаутике.
НАСА је честитала Русији на успеху.
„Желео бих да честитам нашим руским партнерима успешно пристајање њиховог модула јутрос“, рекао је заменик шефа НАСА Роберт Кабана.
Честиткама се придружио и власник компаније „Спејск икс“ Илон Маск.
„Наука“ је први руски сегмент који је у последњих 11 година послат на МСС. Пре њега је 2010. године лансиран мали истраживачки модул „Расвет“.
Вишенаменски модул „Наука“ допринеће лагоднијем животу руских космонаута у руском сегменту – биће им на располагању нова кабина, трећа у сектору. Пре тога је један од тројице Руса морао да спава код америчких колега. У модулу је такође постављен други тоалет.
Према подацима „Роскосмоса“, модул „Наука“ је најтежи модул који је Русија лансирала. На МСС је тежи једино јапански „Кибо“ који се састоји од два дела.
Модул „Наука“ је допунио функционални теретни блок „Зора“ - службени модул „Звезда“, мали истраживачки модул „Потрага“ и „Свитање“.
На сајту „Роскосмоса“ објављен је списак од 13 експеримената које планирају да спроведу на модулу „Наука“ – за то је предвиђено 16 радних места ван модула и 14 унутар њега.
Вишенаменски лабораторијски модул „Наука“ лансиран је на ракети „Протон М“ са космодрома „Бајконур“ 21. јула.
Русија планира да 2025. године прекине рад свог сегмента на МСС и да почне са прављењем нове орбиталне службене станице.