Шта ће конкретно значити отварање граница између Србије, Северне Македоније и Албаније

План је да Балкан без граница, односно „Опен Балкан“, који ће се, за сада, односити на Србију, Северну Македонију и Албанију, заживи 2023. године, а 2022. ступиће на снагу и међусобно признавање квалификација и радних дозвола. Слобода кретања људи и робе и слободан приступ тржишту рада, како се очекује, значило би убрзање привредног раста региона.
Sputnik
Иницијатива о слободном протоку људи, робе, капитала и услуга и посебно робе измећу три земље, до сада колоквијално називан „мини Шенген“, добио је и званичан назив – Опен Балкан. Покренута октобра 2019. године у Новом Саду потписима лидера три државе, иницијатива се тако примакла реализацији, на чему су на управо завршеном бизнис форуму у Скопљу инсистирали привредници.

„Опен Балкан“ 2023.

„То је и био захтев привредних заједница Северне Македоније, Србије и Албаније да се што конкретније и што пре крене у примену постигнутих споразума који су данас потписани. Привредници су задовољни роковима, а државне администрације очекује напоран посао, јер ће морати да мењају законе и да их прилагоде новим околностима и једном храбријем приступу регионалном интегрисању“, каже за Спутњик руководилац Центра за регионалну сарадњу у Привредној комори Србије (ПКС) Александар Радовановић.
Он је истакао да је на форуму учествовало више од 400 привредника и то не само из три државе, него и из Грчке, Турске и других земаља региона.

Политичарима послали сигнал

„Овим присуством и тим бројем компаније су показале колики имају интерес да сарађују и да сарадњу унапреде, тако да су и политичари видели данас тај импулс и сигнал који им је упућен да што пре крену у реализацију потписаних споразума“, каже Радовановић.
А данас су у Скопљу, у оквиру иницијативе „Опен Балкан“, потписана три меморандума који треба да омогуће лакше трговање, јединствено тржиште рада, али и међусобну помоћ у ванредним ситуацијама.
Отворени Балкан уместо малог Шенгена
То конкретно значи да би извозницима био довољан један папир на граници и да би било елиминисано чекање превозника на прелазима које сада у редовним околностима траје између 120 и 160 минута.
Потписивање Меморандума о радним дозволама, њиховим признавањем, као и признавањем квалификација, практично омогућава стварање јединственог тржишта рада. Он предвиђа шта треба да буде урађено у наредна три месеца, како би већ у току наредне године он могао да буде спроведен на терену. Наравно, ако не буде било проблема са пандемијом.

Привреда тражи опипљиве резултате

На питање шта је утисак који је преовладао са данашњег бизнис форума, Радовановић истиче да су то управо имплементација и опипљиви резултати у примени, односно олакшање пословања привредника. Тиме ће бити повећан обим сарадње и размене, а нови и квалитетнији послови привредницима ће донети већи профит, али и запошљавање и размену радне снаге.
„Ови споразуми ће заиста, уколико буду примењени према договореним роковима, убрзати економију и раст у региону. Верујемо да ће се то одразити и на остатак региона и да ће видети да је и њихов интерес, заиста, да приступе овој иницијативи“, оценио је наш саговорник.
Руководилац Центра за регионалну сарадњу у ПКС напомиње да је од самог почетка иницијатива отворена за приступање и осталих привреда из региона - БиХ, Црне Горе и Косова. И само данашње именовање „мини Шенгена“ у „Опен Балкан“ је пружена рука ка економијама остатка региона, закључио је Радовановић.
Коментар