Сад цео свет може да разуме зашто гром неће у коприве и како се то човек маже на 'леба

Ова млада уметница, рођена у Канади, са балканском културом упознала се, како каже, са закашњењем. Ипак како је одрастала, љубав према нашој традицији била је све већа и Маја је, током школовања у Америци често била у прилици да странцима објашњава зашто је промаја код нас смртоносна, која су лековита својства ракије и шта све могу да значе српске изреке.

Управо су оне предмет њене књиге „Код нас се каже“ у издању Јежа, где кроз 72 илустроване пословице и изреке Маја Стојановић разлаже зашто се „лонац ругао лонцу“ и ко пушта „мозак на испашу“.

„Идеја је настала спонтано. Прво сам нацртала стрип на тему изреке да када се попије кафа – израсте реп, а онда су ми пратиоци на инстаграму предложили да се бавим српским изрекама. Што је одлична идеја. Родила сам се у Канади, студирала у Сијетлу и све време сам објашњавала пријатељима, познаницима, комшијама зашто се код нас каже ’путуј игумане’ или ’сморен ко пловак’“, каже за Спутњик млада уметница.

Њена првобитна замисао била је да напише књигу на енглеском језику која би била намењена странцима заинтересованим да упознају српску културу.

„У међувремену сам схватила да се то и нашим људима свиђа, да сам пробудила интересовање за нешто што се олако схвата или је занемарено међу младим генерацијама“, сматра она.

Уз помоћ цртежа који су дословна илустрација изрека, Маја на духовит и оригиналан начин објашњава шта та изрека значи, а у појединим случајевима, ова уметница баца ново светло на њихово порекло.

„Процес бирања, објашњавања и скицирања изрека траје дуго. Прво изаберем једну, урадим неколико скица, а потом се консултујем са братом, сестром, бабама и дедама“, открива ауторка.

Често се сусрећући са питањем да ли је лингвиста или историчар, Маја одговара:

„Од стручњака радим само са старијим члановима породице, мојим бакама и декама уз консултацију интернета и библиотеке. Али баке и деке су ми главни извор нарочито архаичних изрека које се више не користе. Причајући с њима, коначно сам разумела зашто се каже да је ’скупо ко Светог Петра кајгана’“, уз осмех прича Маја и додаје да свака изрека може да се интерпретира различито, у зависности од краја Србије у чему се огледа богатство наше културе.

„Важно ми је да све буде јасно, и текст, а нарочито цртеж. Кад изговорим неку изреку, прво размишљам о њој, а чим је нацртам, постане ми смешно. Слатко сам се смејала док сам цртала 'пустити мозак на испашу' јер сам цртала мозак како, буквално, пасе траву. Да такве изреке не постоје код нас, мислим да никада не бих овако размишљала и занимљиве радове стварала“, истиче она.

Ипак каже да јој је најдража фраза „сунце бакино“ коју је илустровала на самом почетку рада на пројекту.

„Она ме асоциран на баке које ме тако зову и задовољна сам како сам је реализовала“.

Осим књиге „Код нас се каже“, Маја Стојановић објављује илустрације и објашњења српских изрека на свом Инстаграм профилу где је, како каже, стално у преписци са људима.

„Јављају ми се људи из Немачке, Аустрије, из дијаспоре који имају пријатеље странце или, на пример, људи чији су супружници Срби. Дефинитивно не бих могла ову књигу да изнесем без публике која ме исправи ако погрешим, даје сугестије, учествује заједно са мном“, искрена је Стојановићева.

Полемика на Инстаграм профилу која јој је задала највише мука настала је око изреке „неће гром у коприве“, а Маја признаје да после свих консултација са „стручњацима“ и пратиоцима, ни дан данас није сигурна шта та изрека тачно значи.

„Наилазила сам на различита мишљења и тумачења од ’неће свој на свога’, до ’лоше ствари неће снаћи будалу’, али једно је сигурно – полемика је била више него интересантна“.