Хоће ли бити оборен Закон о родној равноправности који је већ у Србији — непримењив

Због отпора јавности и зато што је више политичких партија и актера из јавног живота поднело иницијативу за оцену уставности Закона о родној равноправности, велико је питање како ће његова примена изгледати у пракси. Уз то, поставља се питање ко ће контролисати да ли грађани Србије говоре — „родно равноправно“.
Sputnik
Скуп у Матици српској, најстаријој културној институцији српског народа, не први пут, дао је негативну оцену Закона о родној равноправности не само на пољу новојезика (или нејезика, како је у саопштењу са скупа назван захтев за саображавањем речи у складу са „родом“ који закон прописује). Овај скуп указао је и на питања примене закона.

Ко ће контролисати како грађани Србије говоре

На то указује и преводилац Марија Стајић, координатор Коалиције за природну породицу. Њене титуле и занимања у мушком роду наводимо на њен захтев — нисам постала то што сам постала зато што сам жена, каже она.
„Насиље над српским језиком и народом“: Став Матице српске поводом Закона о родној равноправности
Према њеним речима, кроз оно на шта указују језикословци, прелама се читава проблематика закона.

„Уопште није јасно ко је надлежан за надгледање примене закона у домену ’родно осетљивог језика‘, ко је надлежан да се види шта ће бити са језицима мањина. На пример, мађарски језик уопште не познаје род. Скупили су људе који нису језикословци и направили су приручник за примену родно осетљивог језика и само су пребацили одговорност Одбору за стандардизацију да они треба да дефинишу женске облике за нека занимања, уместо да су се пре тога консултовали“, каже Марија Стајић.

Душан Илић, истраживач-сарадник из Института за европске студије, пита се како ће изгледати примена закона у пракси, имајући у виду велики отпор јавности и напомиње да постоје закони који предвиђају одређене санкције ако буду прекршени, али се у пракси ретко примењују управо због отпора јавности.
„Тако да и у овом случају може да се деси да закон остане мртво слово на папиру док га Уставни суд не прогласи неуставним, што ће највероватније бити случај“, каже он.
На Закон о родној равноправности Уставном суду је неколико удружења и појединаца већ поднело захтеве за оцену уставности, почев од самог имена закона, подсећа Илић. Српски устав, према његовим речима, не познаје категорију рода, већ само категорију пола.
Док анђели спавају: Проф. др Јово Тошевски - Жена и мушкарац, две супротне силе /други део/
Што се контроле како грађани говоре тиче, за то је, према речима нашег саговорника, надлежна извршна власт, док се судска власт стара о санкцијама.

„Проблем је што да би вас неко, рецимо, ухапсио зато што нисте користили родно неутралан или родно осетљив језик, за то би била потребна озбиљна државна машинерија, а чини се да наша држава још увек не располаже толиким апаратом силе. Друго, и сам апарат силе није довољно упознат са одредбама овог закона“, објашњава Илић.

Још већи проблем представља чињеница да у српском језику немамо мушки и женски род за сваку именицу — још нико није одредио како би изгледао женски или мушки род појединих именица. Предлагач, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, предвидео је рок од три године у коме би Одбор за стандардизацију српског језика и друге стручне институције требало да уподобе језик са одредбама закона. Нико не зна како ће то изгледати и чини се да ће тај рок бити пролонгиран.
Стижу ли протести касно
Суштински протести против Закона о родној равноправности почели су тек када је закон усвојен у парламенту, председник га потписао и када је ступио на снагу. Нису ли самим тим и протести против њега закаснели?
Зашто србиста не жели да буде лингвисткиња /видео/
Марија Стајић напомиње да би било боље да су се стручне институције огласиле раније.

„Ваљда нико није могао да верује да ће усвојити такав накарадан закон који је у супротности са свим могућим правилима српског језика, затим са слободом говора и изражавања — сада вас неко приморава да мењате свој матерњи језик и присиљава вас како ћете да се обраћате другима и како ћете себе да ословљавате“, објашњава она.

Она каже да је јавна расправа била временски ограничена, као да је имала за циљ да друштвени актери попут Матице српске и појединци не реагују на време. Он ипак сматра да ће отпор закону постати жешћи уколико дође до његове примене и када се деси да неко буде кажњен зато што није користио родно осетљив говор.
„Тек тада ће вероватно отпор јавности бити много већи и тада ће се вероватно пробудити неке институције које нису реаговале правовремено када је требало, у фази расправе. Надам се да ћемо успети у томе да поједине институције мало више активирамо у наредном периоду“, истиче Илић.
Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика оценили су да се Законом о родној равноправности уводи, како је речено, нејезик. Законом су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога и других језика, као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, наводи се у саопштењу са скупа.
Коментар