Служен је парастос жртвама у храму Светог Ћирила и Методија, а потом је одржана комеморација жртвама у Парохијском дому те цркве.
Председник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта рекао је новинарима да су се током 1941. године десила три масовна злочина, од тога два у СПЦ.
"Након стравичних злочина усташки режим је срушио цркву Рођења пресвете Богородице, а након завршетка рата власт, водећи политику лажног помирења, није дозволила обнову те цркве на истом месту где је постојала већ 150-200 метара даље…", рекао је Линта.
Линта је рекао и да је тешко говорити о трајном миру и стабилности на простору бивше Југославије док год хрватски народ не покаже спремност да се суочи са, како је рекао, својом усташком, геноцидном и злочиначком прошлошћу.
"Док год се у Хрватској величају зликовци, док год се не осуђује геноцид, не само у глинској цркви него широм Независне државе Хрватске није могуће говорити о било каквом помирењу између хрватског и српског народа", рекао је Линта.
Линта наводи да је због тога важно да Влада Србије покрене иницијативу према Влади Хрватске да се "Хрватски дом" преименује у спомен центар "Српских жртава геноцида Баније и Кордуна" и да, како каже, наша држава оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ који би се бавио неговањем културе сећања на српске жртве и упознавао домаћу и инострану јавност о почињеном геноциду.
"То би била институција која би доприносила међународном признању геноцида над Србима у НДХ", рекао је он.
Сматра и да је дошло време да Скупштина Србије донесе резолуцију о "геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима" и да на тај начин пошаље јасну поруку да нису могући потпуни добросуседски односи и потпуна нормализација односа између две државе док год Хрватска не осуди геноцид над српским народом.
Вукашин Зорић, зет Љубана Једнака који је био једини преживели у покољу пре 80 година, рекао је новинарима да Једнак није желео да оптерећује породицу препричавањем тог страшног догађаја, те да му је реваншизам и мржња према другом народу био стран.
"Љубан је био човек који није памтио само зло, настојао је да његова прича остане у оквирима фамилије и ужег круга људи и није се бунио што је на пример његов син оженио Хрватицу. Када је нешто радио по кући, звао је мајсторе из хрватског села…", сведочи Зорић.
Понашао се, каже, "како треба", иако је због акције Олуја 1995. године морао да напусти дом.
Када је реч о култури сећања и обележавању овог догађаја, Зорић сматра да треба пренети младим генерацијама шта се догодило.
Обележавање догађаја у насељу Бусије организовали су Удружење крајишких Срба "Прело" из Чикага, Завичајни клуб Кордунаша из Београда, Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније из Београда и Савез Срба из региона, пренео је Танјуг.