Поскок је отровна змија чије су две подврсте присутне у Србији. Где и како живе и како их препознати, сазнајте у тексту Александра Симовића из Српског херпетолошког друштва „Милутин Радовановић“.
Како изгледа поскок? Поскок је углавном између 60-70 сантиметара дужине, може достићи до 100 цм, али такви примерци су ретки. Женке су веће од мужјака.
Мужјаци поскока су углавном светлосиви до пепељасти са јасно израженом тамном цик-цак шаром дуж тела, док је обојеност женки углавном браонкасто смеђа до наранџаста са тамном браон и не тако контрастно обојеном шаром дуж тела. Присутна је и варијација у обојености и шарама код различитих подврста, као и код популација исте подврсте. Код мужјака поскока су јасно присутне и шаре дуж дорзалне и латералне (бочне) стране главе, код женки су или доста слабо изражене или их нема. Наравно увек може доћи и до одступања, те некад мужјаци поскока могу бити обојени слично женкама, али увек су са доста израженом и контрастном шаром на леђима као и на глави, доста су ређи случајеви да женке изгледају као мужјаци. Јувенилни примерци су сличних боја и шара као и одрасле јединке.
Јасна карактеристика која издваја поскока од других љутица, као и осталих змија које живе на територији Србије је јасно изражен рог на врху њушке. Рог је израслина коже и везивног ткива и до сада није утврђено да поседује неку улогу. Глава је троугласта и јасно изражена. Крљушти поскока су са гребеном и на потиљачном делу главе имају ситне крљушти. Као и код осталих љутица реп је кратак у односу на тело, мужјаци у односу на женке имају дужи реп.
Хибернација и парење Поскок излази из хибернације обично у марту. Мужјаци први излазе, а недељу до две са изласком из хибернације крећу и женке
Пре парења са женком, између мужјака је присутна ритуална борба. Репродукција је ововивипарн, женке рађају од 4 до 20 формираних младунаца у августу или септембру (у зависности од сезоне).
У зависности од године и температуре поскоци улазе у хибернацију са почетком јесени, мада има бележених случајева виђања поскока и током топлијих дана зиме.
Где живи поскок у Србији? Поскок је најраспрострањенија љутица код нас. У нашој земљи присутне су две подврсте поскока: Vipera ammodytes ammodytes, која је распострањена у највећем делу Србије, као и Vipera ammodytes montadoni која се може наћи на екстремном делу јужне и југоисточне Србије, преноси Национална географија.
Углавном насељавају топлија и осунчанија станишта, попут камењара, осунчаних храстових шума, кањона и клисура, као и мешано жбунасто-ливадска станишта. Најчешће активан преко дана, током топлијих летњих дана може бити активан у сумрак и током ноћи, не тако ретко може се попети и на дрвеће до 2 м висине. У Србији распрострањен јужно од Саве и Дунава. Може се срести на најнижим деловима, као и на висинама до 2000 м.
Приликом сусрета са човеком када се осети у опасности, није ретко да шишти. Није агресиван и никада не напада први.
Хране се углавном ситним сисарима, птицама, као и другим гмизавцима. Млади поскоци се углавном хране инсектима и гуштерима. Плен убијају отровом.