Објављени сви разлози због којих су српске светиње на Косову у опасности

Српски средњовековни споменици, манастири Високи Дечани, Грачаница и Пећка Патријаршија, као и црква Богородица Љевишка, одлуком Унеска задржали су статус културних добара које се налазе у опасности, а у најновијој одлуци Комитет је навео да наставља помно да прати стање у сва четири елемента имовине редовном разменом информација са Унмиком.
Sputnik
Због потешкоћа у управљању и очувању која проистичу из политичке нестабилности, група Средњовековних српских манастира на Косову, стављена је на листу угрожене баштине.
Набројане су и претње због којих су објекти стављени на листу угрожене баштине. То су нејасан правни статус и законодавна заштита, изостанак спровођења плана управљања, тешкоће приликом надгледања објеката због политичке нестабилности и постконфликтне ситуације као и незадовољавајуће стање конзервације и одржавања.
Као оно што је пожељно, истиче се пуна и стална заштита објеката, као и и стабилно политичко окружење. Такође, тражи се и план рестаурације и конзервације, и имплементација плана управљања.

Високи Дечани

Како је наведено, због сложене регионалне безбедносне нестабилности, КФОР је и даље присутан у манастиру Високи Дечани како би се избегло даље угрожавање локалитета.
Пећку патријаршију, цркву Пресвете Богородице Љевишке и манастир Грачаница такође свакодневно обезбеђују локалне полицијске снаге.
Комитет Унеска тражи спровођење дугорочних корективних мера у сарадњи са Унеском, Унмиком и локалним институцијама.
Када је реч о стању у манастиру Високи Дечани, Комитет је навео да због пандемије корона вируса, у 2020. години није било никаквих интервенција у циљу конзервације. Истиче се да су интегритет и безбедност локације били угрожени изградњом главног пута Дечани-Плав у близини Специјално заштићене зоне манастира Високи Дечани. Изградња пута, започета у мају 2018. године нанела је ограничену штету на терену унутар заштићеног подручја, које од тада није враћено у првобитно стање.
Комитет указује и да је 8. новембра 2020. године Савет за имплементацију и праћење, који укључује локалне власти, представнике Српске православне цркве и других конфесија, као и ЕУ, и Организацију за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), постигао споразум да међународни обилазни пут неће бити део регионалног пута и да су гломазне препреке постављене да спрече тешка возила да их користе.
Чланови Савета обавезали су се да ће обезбедити праћење спровођења овог споразума уз подршку КФОР-а, преноси Косово онлајн.

Пећка патријаршија

У делу одлуке посвећеном Пећкој патријаршији, истиче се се да је изградња одводних канала за испуштање кише са кровова манастира, изведена 2019. године. Овим путем су спречена оштећења на споменичким елементима и структурама, углавном узрокована обилним пролећним и летњим кишама. Завод за заштиту споменика културе Србије наставио је са радом на припреми пројектне документације за санацију крова цркве Светих апостола, која је почела 2018. године.
Комитет Унеска истиче да је, упркос чињеници да никакви конзерваторски радови нису спроведени у 2020. години због пандемије и што је манастир већи део године био затворен за посетиоце, надзор зидних уметнина, манастирских објеката и покретних уметничких дела настављен.
Унеско једногласно: Српска културна добра на Косову и Метохији остају на листи баштине у опасности

Црква Пресвете Богородице Љевишке

У Цркви Пресвете Богородице Љевишке у Призрену, 2019. године није било нових радова у циљу очувања, али је 2020. године замењен оловни поклопац на оштећеним деловима кровног покривача, санирана је средњовековна конструкција звоника, доње фасаде су поправљене и очишћене, а камени зид ограде поправљен, а замењене су и његове плочице.
У новембру 2020. године Завод за заштиту споменика културе Србије завршио је пројекат реконструкције иконостаса у цркви Пресвете Богородице Љевишке и сада чека одобрење Центра за светску баштину да настави са његовом применом.
Комитет Унеска истиче да је неопходна и припрема документације за будуће планове очувања зидова због капиларне влаге која је настала као последица пожара у марту 2004. године.
10. новембра 2020. године, држава Србија је доставила податке за преглед од стране саветодавних тела, о подизању олтарског паравана у Цркви Пресвете Богородице Љевишке.

Манастир Грачаница

Када је реч о манастиру Грачаница, надгледање се базирало на зграде манастира, зидне уметнине у главним црквама и покретну имовину и установљено је да нема никаквог штетног утицаја који би могао да утиче на конзервацију манастира.
Амбасадорка Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили истакла је да је јако важна ова одлука јер потврђује континуирану озбиљну угроженост српског културног добра на Косову што Република Србија стално указује.
Ова добра су, како је подсетила, уписана на Унескову листу на захтев Србије и држава Србија редовно обавештава Унеско о њиховом стању конзервације.
Све о политичким дешавањима у Србији и региону

Прочитајте овде

Коментар