Осам миленијума бурне историје Београда ускоро на једном месту

Реконструкција здања некадашње Војне академије у Ресавској улици и изградња додатног музејског објекта требало би, према оквирним проценама, да почну у новембру, а очекује се да ће комплетан посао бити завршен за две и по до три године, рекао је на конференцији за новинаре заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Према његовим речима, у среду, 4. августа, биће расписан тендер за избор извођача радова.

„Услови за рад су прилично захтевни и тешки, тако да на тендер неће моћи да се јави нико ко није радио музеје и ко нема искуство с оваквом врстом објеката, јер је ова зграда под заштитом Завода за споменике културе Града Београда“, нагласио је Весић.

Он је додао да је оквирна процена вредности радова око 25 милиона евра, а да су средства за овај важан посао обезбеђена из градског буџета.

„Значај овог музеја, осим што ће чувати осам хиљада година наше историје и што ћете у њему видети више од 136.000 предмета, јесте у томе што ће то бити први модеран музеј у Београду, конципиран тако да грађани и грађанке који дођу ту могу да проведу читав дан у њему. То ће бити највећи српски музеј, с готово 18.000 квадрата, већи и од Народног музеја и од Музеја савремене уметности“, нагласио је Весић.

Зграда некадашње Војне академије изграђена је према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, у духу неоренесансне архитектуре с класичним декоративним елементима на фасади. Први део зграде према Ресавској и Бирчаниновој улици подигнут је 1899. године, а други ка Немањиној улици дограђен је након Првог светског рата.

Обимни радови на реконструкцији овог објекта подразумевају и изградњу додатних 3.300 квадрата. Новоизграђени анекс ће се налазити у унутрашњости блока и представљаће проширење централног тракта дуж Ресавске улице.

Аутори идејног решења за реконструкцију и доградњу објекта у Ресавској улици су архитекте Ивана Војводић, Горан Војводић и Јована Грујевска из фирме „Бировиа“.

Након реконструкције Музеј ће бити опремљен у складу са савременим безбедносним и микроклиматским условима.

Сталну поставку ће чинити целине: праисторија, антика, Прича о Београду деспота Стефана, Између крста и полумесеца (Београд 1521—1804), Време ослобађања у Београду 1804—1867, Ход ка Европи: Београд 1867—1917, Престоница прве Југославије: Београд 1918—1941, Београд 1941— 2000. — од 27. марта до 5. октобра.

У оквиру сталне поставке планиране су и целине посвећене музици, спорту, књижевности и науци.

Неки од најзначајнијих експоната који ће бити изложени у новој згради Музеја града Београда су: винчанске фигуре из Стублина, Макринова глава, Миним новчић, „Косовка девојка“ Уроша Предића, Легат Паје Јовановића, Београдско четворојеванђеље, макета првог београдског трамваја, драгоцени предмети чланова српских владарских династија.

Музеј града Београда основан је 1903. године, с почетним фондом који су чиниле збирка старих ствари и оружја Самуила Стевановића и збирка планова и цртежа Београда из периода од 1521. до 1789. године, коју је општина откупила од минхенског антиквара Розентала 1902.

Проблем смештаја је Музеј пратио од оснивања, па се његова поставка селила од објекта у Узун Мирковој 1, преко зграде у Змај Јовиној 1, коју и данас дели с Општинском библиотеком.

Услед недостатка простора, последња стална поставка Музеја града Београда била је затворена 1960. године.

Споразумом Града Београда и Министарства одбране Србије, Музеју је 2006. године додељена зграда некадашње Војне академије. Пројекат за реконструкцију здања и његову пренамену у Музеј града Београда избран је на конкурсу 2016. године.

Иначе, Музеј града Београда је надлежан за 15 објеката, међу којима су Музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић, Конак кнегиње Љубице, Археолошки локалитет Винча и други. Ови објекти ће остати у надлежности Музеја и након његовог смештања у нови простор.