Сећање на Лазанског: Доследни родољуб и искрени амбасадор српске идеје

Мирослав Лазански, амбасадор Србије у Русији, преминуо је синоћ у 71. години. Био је писац, новинар и војно-политички коментатор. Извештавао је са Блиског истока и из Русије, интервјуисао врховне команданте НАТО-а, маршале СССР-а, шефове KГБ-а и друге кључне званичнике.

Аутор је десет књига и десетак великих ТВ серијала, а многи ће га памтити и по емисији „На нишану Лазанског“, која се годинама емитовала управо на „Спутњику“.

Професор Катедре за наоружање Машинског факултета у Београду Момчило Милиновић рекао је да су сви шокирани одласком Мирослава Лазанског, који је имао виталност младића, а знање за енциклопедију и Академију наука.

„Не постоји на свету лице, новинар, које је имало толико знања везано за тактичке, оперативне способности, не једне, него свих војски света. За стратегијску повезаност светских политичких догађаја с основним елементима војних стратегија, тактика и врсте и савремености степена наоружања. Аналитичке способности које је Лаза имао, то само једна институција на свету има, чувени ’Блумберг‘ који оцењује војске. Kод њега никад није било мржње ни према једном народу, ни према чему. Оно што је најлепше и најзанимљивије, он је свој велики југословенски патриотизам из времена кад смо заједно расли и студирали, ја у Београду, а он у Загребу, пренео на Србију, тако глатко и јасно. Од загребачких дана он је српски патриота“, истакао је Милиновић.

Политиколог Александар Павић опростио се од Лазанског рекавши да је његова смрт огроман губитак и да је он био јединствена појава због тога што је остао доследан патриота Југославије и критичар оних за које је сматрао да су издали Југославију.

„Он је био увек препун енергије. Био је ведрог духа, што је овде јако ретко. Имао је сјајан смисао за хумор. Није себе сматрао превише озбиљним, али је врло добро знао да ’зна знање‘ и знао га је боље од било кога у својој професији. Био је апсолутни врх своје професије, а у исто време био је тако непосредан. С њим је било уживање учествовати у емисијама. Од њега је имало шта да се чује, иако је он тај који је радио интервју. Он је често показивао, али не нападно, колико и он зна, али је исто тако доводио и друге људе који знају и за разлику од многих овде, није се плашио конкуренције или да позове некога ко нешто зна боље од њега, иако је био толико афирмисан као војни, али и политички стручњак“, рекао је Павић.

Kолумниста „Недељника“ и некадашњи уредник „Политике“ Љиљана Смајловић казала је да је Лазански један од последњих великана из југословенске плејаде новинарских и других легенди и да сви знају колико је он био посвећен послу и колико је добро пратио област којом се бавио.

Бивши амбасадор Југославије у УН Владислав Јовановић рекао је да је Лазански био родољуб који је то показивао чак и онда када је то било мало исплативо, када су други покушавали да се примире и нађу компромис са властима којима то није нимало одговарало.

„Мени је Лазански, сада нажалост већ покојни, увек био атрактиван као мислилац који је имао своју петљу и који је умео, волео и знао како да наглашено истакне то да је напад на заједничку земљу Југославију био злочин изнутра и споља и да је разбијање те земље било узрок свих невоља које смо сви заједно имали до сада и које још имамо. Он је био необично борбено постављен онда када је неправда чињена према српском народу и Србији у процесу разбијања Југославије и ратова који су уследили и није се дао завести лажном пропагандом која је стизала са Запада, нити је наседао на њихове конструкције које су за циљ имале да једину криву страну виде у Србима. Лазански је био веома оштар критичар покушаја подметања лажи за истину и то је остао до краја живота“, напоменуо је Јовановић.

Историчар Александар Раковић казао је да је Лазански био невероватна личност, изванредан човек, бриљантан новинар, прави родољуб и особа која је филигрански прецизно могла да уочи процесе и људе који би могли да буду кључни актери у тим процесима и њихови тумачи.

„Мирослав Лазански је у последњој деценији сигурно обележио нашу новинарску сцену на посебан начин тиме што је отворио простор да се српска национална идеја чује на великим медијима какви су РТРС и ’Радио Спутњик‘. Пре тога, тешко се могло доћи до великих медија да се отворено говори о српској идеји, али је Лазански препознао да долази време када је то врло важно саопштити јавности и стога је несебично пружао прилику у јавности неафирмисаним људима, да говоре и популаризују идеје које је и сâм Лазански сматрао племенитим“, рекао је Раковић.