Како је Горан Бреговић наљутио Албанце
Харанга која се против Горана Бреговића води у медијима косовских Албанаца необјашњива је и ирационална, јер прослављени уметник ничим није заслужио да га називају „инспиратором масакра над Албанцима“. А управо тако га називају и писани и штампани медији на албанском језику на Косову и Метохији и то због песме „Калашњиков“.
SputnikБреговићу, изгледа, не помаже ни чињеница да је први у југословенски рокенрол (а највероватније и у рокенрол уопште) увео албански језик (песма „Рока мандолине“ из 1982, због које је наводно Жељко Бебек напустио групу).
Као ни то што му је тадашњи градоначелник Тиране, а садашњи албански премијер Еди Рама 2006. уручио кључеве албанске престонице. За косовске Албанце, Бреговић је персона нон грата, коме би требало забранити наступе, макар се они одржавали у Албанији, на фестивалу пива у Корчи.
„Калашњиков“ је песма која је симбол бунта и ината, а не позив на убијање
Саговорницима Спутњика, рок критичару Петру Јањатовићу и стручњаку за популарну културу из београдског Института за европске студије Александру Гајићу, медијска кампања против Бреговића је несхватљива, необјашњива и ирационална.
„Необично ми је да неко може да окриви једну песму и њеног аутора као подстрекача или мотив за убиства. Мислим да музика нема такву снагу. Да има, онда би сигурно много тога могла да уради везано и за антиратне покрете и за очување планете“, каже Јањатовић.
Гајић пак харангу против Бреговића тумачи као мешавину ирационалног односа према њему и интереса везаних за један од највећих пивских фестивала у региону, који се од 14. до 18. августа одржава у Корчи.
„Могуће је да је својим учешћем пореметио интересе неког другог певача који је желео да буде носилац фестивала и који је искористио ирационалне ставове који постоје у албанском јавном мњењу на Косову, да поведе негативну кампању и исконструишу нешто против њега. Просто, нема неког другог објашњења, јер он својим понашањем и изјавама ни на који начин није се антиалбански сврставао, нити ’Калашњиков‘ има конотацију која се односи на Косово и на ратове деведесетих.“
Штавише, подсећа Јањатовић, „Калашњиков“, песма коју је Бреговић оригинално компоновао за филм „Андерграунд“ Емира Кустурице, постала је популарна током зимских протеста српске омладине 1996/1997.
„То је песма која тада није позивала на рат и насиље, него је позивала на пркос и на инат“, истиче он.
Нема разлога да Албанци мрзе Бреговића
Бреговић је, према Гајићевим речима, човек који има више лица и који је од свог југословенства из осамдесетих и „Њу партизанса“ деведесетих имао однос који је у свим бившим југословенским републикама добро дочекан. Српско-хрватско порекло омогућило му је да буде прихваћен на свим балканским меридијанима.
„Очигледно да Бреговић смета као оличење југословенског рокенрола који је стекао интернационалну славу. Вероватно је некоме у интересу да води негативну кампању не би ли спречио његов наступ на том фестивалу и онда узимају песму ’Калашњиков‘, која нема апсолутно никакве везе са дешавањима деведесетих, не би ли га на тај начин денунцирали“, сматра Гајић и додаје да се ради о музичкој институцији међународног реномеа.
„Не постоји ниједан разлог због чега би косовски Албанци требало да буду кивни на њега, нити могу да му прилепе никакву идеолошку етикету која би се негативно рефлектовала на његово евентуално учешће на неком фестивалу или неком сличном хепенингу у региону“, истиче он.
Однос према Бреговићу на Косову и Метохији утолико је чуднији ако се узме у обзир Јањатовићево искуство приликом посете Тирани крајем претпрошле деценије овог века.
„Моје искуство је било позитивно и сви су јако лепо реаговали када кажем да сам из Београда, а буквално је свака друга особа питала када ће да дође Бреговић да свира“, наводи он.
То би, према Гајићевим речима, могло да значи да албанско-албански односи нису баш без пукотина и да се национална хомогенизација Албанаца, оних косовских и других који живе у Албанији, показује као нефункционална.
„Показује се да између њих постоји један степен тензије који се не да лако детектовати, јер су Албанци доста национално освешћени и на државном нивоу постоји хомогенизација постигнута политичким и културолошким средствима. Али, ипак се види да племенски атавизми, културолошке и религијске поделе опстају и стварају тензије између Албанаца на унутрашњем нивоу“, објашњава Гајић.
Недуго пошто су власти града Корче, који се налази готово на самој тромеђи Албаније, Северне Македоније и Грчке, најавили да ће Бреговић бити почасни извођач на фестивалу пива у том граду, покренута је медијска харанга против њега у којој је музичар оптужен да је песмом „Калашњиков“ инспирисао наводне масакре над косовским Албанцима. Уз то, на душу му се ставља и случајан сусрет са бившим председником Републике Српске Радованом Караџићем, који албански медији називају „састанком“.