„Канцеларија ОЕБС-а за људска права, као извршна структура организације, требало би да покаже поштовање према овоме. Државе-учеснице немају обавезе да се придржавају неког произвољно установљеног ‘стандарда Канцеларије’“, рекао је Лукашевич.
Он је подсетио да је 2020. године у светлу епидемиолошке ситуације, Канцеларија уопште није слала краткотрајне посматраче на изборе у Молдавији, Грузији и Украјини, што није спречавало припремање завршних изјава о њима.
Стални представник такође је прецизирао да је Русија била спремна да прими не мањи број посматрача од оног који је ОЕБС слао на америчке изборе прошле године. На основу њиховог рада такође је направљен извештај.
Према његовим речима, организација је развила нове формате за посматрање избора у условима пандемије, али ниједан од њих није ни узет у разматрање у односу на Русију.
„Жао нам је што недостатак здравог разума и осећаја мере у процени сопствене улоге у праћењу избора није дозволио Канцеларији за људска права и Парламентарној скупштини да донесу одлуку о слању мисија“, додао је дипломата.
Он је нагласио да Москва не може да се сложи са аргументом да је „независно посматрање избора достојно поверења повезано са бројем посматрача“.
Европске организације позване су у Русију на посматрање парламентарних избора 17-19. септембра, али је број посматрача због пандемије ограничен на 50 за ОЕБС и на десет за његову Парламентарну скупштину. После тога организација је саопштила да неће посматрати парламентарне изборе у Русији због захтева да се смањи број њених представника.