Северноатлантска меридијална циркулација (АМОЦ) је велики систем океанских струја, укључујући Голфску која преноси топлу воду из тропских крајева према северу Атлантика.
С обзиром на то да се атмосфера загрева због пораста емисије гасова стаклене баште, испод површине океана задржава се више топлине и потенцијални колапс система могао би имати озбиљне последице на временске системе у свету, преноси портал Индекс.
Круцијална разлика
Климатски модели су показали да је АМОЦ најслабији у више од 1.000 година. Међутим, није познато је ли дошло до слабљења због промене у циркулацији или због мањка стабилности.
Студија, објављена у часопису „Нејчер клајмат чејнџ“, показује да се ради о круцијалној разлици.
„Губитак динамичке стабилности указивао би да се АМОЦ приближио критичном прагу иза ког би могло доћи до значајног и у пракси вероватно неповратног прелаза у слабији мод рада“, рекао је аутор студије Миклас Боерс с Потсдамског института за истраживање утицаја климе.
Анализирајући моделе температуре и салинитета површине Атлантског океана, студија каже да би се слабљење АМОЦ-а у прошлом веку могло повезати с губитком стабилности.
Приближавамо се критичном прагу
„Резултати подупиру процену да опадање АМОЦ-а није само флуктуација или линеарни одговор на растуће температуре, него вероватно значи приближавање критичног прага иза ког би се систем циркулације могао урушити“, рекао је Боерс.
Кад би се АМОЦ срушио, појачало би се хлађење северне хемисфере, подигла би се разина Атлантског океана, повећале укупне оборине изнад Европе и Северне Америке и дошло би до померања монсуна на Јужну Америку и Африку, објавила је британска метеоролошка служба Мет офис.
Други климатски модели предвиђају да ће АМОЦ ослабети током надолазећег века, но да није известан колапс пре 2100. године.