На такав закључак наводи саопштење америчке амбасаде у Приштини у ком се позива Куртијева влада да се „отвореног ума“ прикључи регионалним економским интеграцијама, али и порука известиоца за Косово и Западни Балкан и координатора Бундестага за трансатлантска питања Петера Бајера да је отворен позив Приштини за улазак у пројекат "Отвореног Балкана", као и да би тамо Косово било јак играч. Упоредо са овим порукама о истом питању огласио се и бивши изасланик САД за Балкан, Џејмс О'Брајан, тренутно потпредседник "Олбрајт Стоунбриџ групе", уз коментар да Косово изгледа чекају превремени парламентарни избори.
Три разлога за оштре поруке Запада Приштини
Председник „Спољнополитичког круга“ и бивши амбасадор у више држава Милисав Паић сматра да овако оштре поруке са Запада упућене Приштини показују да њени ментори имају све мање стрпљења за Куртија који им ствара главобоље и успорава њихову агенду за косовску причу. Курти им, како примећује наш саговорник, постаје део проблема, а не део решења, како су очекивали.
Паић подсећа да међународна заједница и Америка дају озбиљан прилог буџету тзв. независног Косова, без чега оно не би могло да функционише.
„То је један, и то врло реалан разлог. Други, такође врло важан, јесте тај што је и Немачкој и Америци стало да прикажу да су тзв. власти на Косову одговорне и спремне на разговоре са Србијом, без обзира што је Куртијева платформа да је предуслов свих предуслова признање Косова од стране Србије - а то се односи и на укључивање у „Отворени Балкан“, додаје Паић.
Курти угрожава западне стереотипе
Запад , додаје он, инсистира да Приштина превазиђе нетрпељивост према Београду који је покретањем овог пројекта предузео политичку иницијативу у смисли стабилизације региона и за успостављање сарадње између држава и ентитета.
„Приштина је неучешћем у томе изолована и Куртијеву владу представља као фактор одбијања било чега што се тиче сарадње, при чему поставља ултимативне циљеве. Очигледно да ни Америци ни Немачкој не прија, да тако кажем, да Србија која сматрана главним фактором нестабилности региона и земља која је по њима, најодговорнија за распад бивше Југославије, буде лидер у нечему, док Косово стоји по страни. То угрожава западне стереотипе и то је додатни разлог да Куртија притисну да прихвати учешће у „Отвореном Балкану“,“ уверен је Паић.
Управо ти разлози, сматра он, довољни су да Запад реши да склони Куртија, односно да изазове, то јест, створи атмосферу која ће довести до ванредних парламентарних избора како би на његово место дошао неко ко је више флексибилан.
„Дакле, уколико не буду успели да свога „пулена“, тзв. независно Косово, представе као фактор који је заинтересован за договоре, сарадњу и превазилажење последица ратова и нестабилности која је била присутна деведесетих година, они ће или присилити Куртија да прихвати овај пројекат, или ће исфорсирати нове парламентарне изборе,“ закључује Паић.