Представник ПС ОЕБС-а истакао је да се посматрачке мисије често састоје од преко 100 посматрача, као што је, на пример, био случај са изборима у Америци 2020. године.
„Што се тиче броја посматрача које смо тражили за Русију, он се одређује на основу низа фактора. Када Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР) тражи краткорочне посматраче из држава-учесница ОЕБС-а, она свој захтев заснива на одредбама Мисије за процену потреба (МОП), утврђеној методологији посматрања избора, претходном искуству и величини земље“, објаснио је Пери.
Такође је потврдио да је, према извештају МОП-а, осим главне групе аналитичара, Канцеларија за демократске институције и људска права тражила је од држава-учесница ОЕБС-а тражила слање 80 дугорочних посматрача који би пратили изборни процес широм земље, као и 420 краткорочних посматрача за праћење процедура на дан избора.
„Имајте у виду да иако је Канцеларија за демократске институције и људска права тражила тај број посматрача на крају владе земаља-чланица ОЕБС-а саме решавају колико ће посматрача заиста послати. Често је број посматрача које земље-чланице стварно пошаљу мањи од броја који тражи Канцеларија. Тако је било, на пример, на прошлогодишњим изборима у САД“, истакао је Пери.
Европске организације позване су у Русију на посматрање парламентарних избора 17-19. септембра, али је број посматрача због пандемије ограничен на 50 за ОЕБС и на десет за његову Парламентарну скупштину. После тога организација је саопштила да неће посматрати парламентарне изборе у Русији због захтева да се смањи број њених представника.