Комеморацији у Министарству спољних послова присуствовали су породица Лазанског, његови пријатељи, а присутнима су се обратиле најближе колеге и сарадници главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић, колумниста „Недељника“ и некадашњи уредник „Политике“ Љиљана Смајловић и новинар тог листа Александар Апостоловски.
Смајловићева је казала да је Лазански био новинар ког је народ волео, као и да ту љубав није зарадио служећи се трачевима, нити је обелодањивао ишта што би понизило друге.
Она је подсетила да је увек био најчитанији новинар „Политике“ и највећа звезда тог листа.
„Волели су га људи, а он је читаоцима узвраћао љубав и поштовање. Био је од ретких новинара који је читаоцима одговарао на критике и питања“, навела је Смајловићева
Према њеним речима, Лазански је био човек добрих намера и чистог срца.
„Био је представник старе америчке школе новинара чија је девиза била: ‘Објави и буди проклет’. Био је новинар који дуго траје и трајаће“, закључила је Смајловићева.
Комеморација Мирославу Лазанском
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Милинчићева је говор о Лазанском започела читањем коментара на вест о његовој смрти, баш онако, како је рекла, како је Лазански започињао свој дан – читањем коментара испод својих текстова.
Она је казала да је Лазанског познавала дуго, али да су се највише зближили када је почео да ради у Спутњику.
„Лакоћа којом је радио, фасцинирала је све нас. Све што је радио, радио је са огромном љубављу, мислим да је то кључ његовог успеха“, рекла је Милинчићева.
Љубинка Милинчић на комеморацији Мирославу Лазанском
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Она је подсетила да се део њиховог дружења одвијао у Москви, присећајући се заједничких момената током различитих догађаја, попут војне параде, којом је, како је рекла, Лазански увек био одушевљен.
Милинчићева је своје обраћање завршила речима песме: „Прво живиш, потом буде сећање, тек кад те сви забораве, умрећеш“.
„Са његовим именом је неспојива реч – смрт. Путуј Лазо, нема смрти – памтићемо те увек“, додала је.
„Лаза данас није са нама, али да ли ико верује да је заиста отишао. Можда се појави, насмеје се шмекерски и истера нас одавде, ништа нас не сме изненадити јер је реч о Мирославу Лазанском. Пазите и на књигу жалости, можда се упише у њу и да аутограм сам себи“, овим речима је новинар „Политике“ Александар Апостоловски започео опроштајни говор свом пријатељу и колеги.
Арно Гујон на комеморацији Мирославу Лазанском
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Како је рекао, одавно је закључио да је Лаза један од оних мајстора новинарства који је одлучио да никада неће писати досадно и да ће ту идеју заштити својим именом и презименом.
„Читав његов опус, брилијантне спољнополитичке анализе, извештавање из пустињских ратова, интервјуи са шефовима НАТО-а и Варшавског пакта, одлазак на премијеру филма „Топ ган“ … стају само у две речи – Мирослав Лазански, ништа више и ништа мање“, рекао је Апостоловски.
Марко Ђурић и Ненад Поповић на комеморацији Мирославу Лазанском
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Живот је посматрао као бајку, можда зато што је писао као змај“, закључио је Апостоловски.
Комеморацији су, између осталих, присуствовали и Марко Ђурић, Ненад Поповић, Горан Весић, Марко Милачић, Арно Гујон.
Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански, који је преминуо у 71. години у свом дому у Београду, биће сахрањен данас у 14 часова на београдском Новом гробљу.
Књига жалости у згради Министарства спољних послова отворена је од 10 до 13 сати.
Породица Мирослава Лазанског на комеморацији у Министарству спољних послова
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Лазански је био српски писац, новинар и војнополитички коментатор. Био је и дугогодишњи сарадник Спутњика где је био аутор емисије „На нишану Лазанског“.
Спутњик се од Мирослава Лазанског опростио у емисији у којој су о њему говорили главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић, али и бројне друге колеге новинари, као и професори Момчило Милиновић и Срђа Трифковић: