Словенци су прво поражени тесним резултатом од Француза у полуфиналу, а онда су погнуте главе напустили паркет и у борби за бронзу.
Бољи од њих били су Аустралијанци, предвођени невероватним Петијем Милсом који је убацио 42 поена.
Ипак, Словенци су поносан народ и њих, чак неколико хиљада, појавило се на улицама Љубљане како би дочекали своје хероје Дончића, Блажича, Препелича и остале.
Било је изузетно бучно, скандирало се и певало, предњачила је она са фудбалских стадиона „Ко не скаче није Словенац“, и „Ми, Словенци“.
Све у свему, сигурно је да су Дончић и другови заиста заслужили овакав дочек, као да су освојили злато, а не „дрвену медаљу“.