„Цена нафте је практично удвостручена од Нове године до данас и то је морало да се одрази и на цену горива на свим бензинским станицама. То је сасвим супротан тренд од онога који смо имали прошле године у време епидемије, јер овогодишње повећање од око 25 динара одговара прошлогодишњем смањењу цена“, истиче Мићовић.
Удружење нафтних компанија Србије, према његовим речима, осим у Србији прати цене и у десетак земаља у окружењу и на основу тога закључује да су трендови, када је о кретању цена горива реч, исти у свима њима.
„То је свугде тако, глобалне берзе утичу на цену сировине и ми ту не можемо ништа променити. Темпом којим се мењају цене у Србији, мењају се цене и у другим земљама, можда негде мало касније или брже, али у принципу то је исти тренд“, истиче он.
На питање да ли се и у наредним месецима може очекивати наставак поскупљења горива или смиривање цена, Мићовић каже да то у овом тренутку не може поуздано да се процени, јер се не може са сигурношћу предвидети како ће се даље кретати економија, што ће пре свега зависити од изласка из ковид ситуације.
„Даља цена нафте, а тиме и горива, зависиће од тога колико брзо економија буде излазила из ковид кризе и колико брзо произвођачи сирове нафте буду могли да задовоље нараслу потрошњу и потражњу за нафтом. На то питање данас нико нема поуздан одговор, јер и када питате највеће светске умове који дуго прате ову област, једни кажу да цена нафте до краја године неће бити већа од 80 долара по барелу, а други пак наводе да ће бити далеко изнад 100 долара, што је огроман распон“, каже он.
Колико је ситуација непредвидива показују и чињенице да пандемија у једном тренутку узрокује експлозију потрошње, а већ у неком следећем, може да доведе до огромног пада.
Иначе, како наводи Мићовић, Србија је за првих шест месеци ове године забележила раст потрошње горива у односу на исти период 2019. дакле пре ковида, што није случај у свим земљама.
Осим што се питају зашто је гориво поскупело, возачи у Србији се питају и зашто је оно скупље него у неким земљама нашег окружења, као што су Босна и Херцеговина и Северна Македонија.
Према речима Мићовића, разлика у малопродајној цени последица је политике акцизног опорезивања коју креирају саме државе.
„Када поредимо малопродајне цене у различитим земљама онда морамо да знамо да ова цена има два сегмента, где је један онај који одређују нафтне компаније и други чине државне дажбине. У Србији 55 одсто цене износе државне дажбине, па ако литар горива кошта 160 динара онда су државне дажбине око 85 динара и оне заправо стварају ту разлику између појединих земаља“, објашњава Мићовић.
Додаје да када се из цена горива у Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори одстрани део који се односи на државне дажбине, види се да су компанијске цене прилично уједначене.
„Када бисмо на српске компанијске цене применили босанске дажбине имали бисмо цену горива као и у БиХ“, наглашава Мићовић.
Осим акцизе и ПДВ-а, у Србији се на гориво плаћа још неколико накнада као што су накнада за формирање обавезних резерви, за маркирање горива, за мониторинг квалитета, те накнада за енергетску ефикасност, преноси Б 92.