Кулминација неслоге унутар Паналбанског конгреса уследила је пошто су отпуштена два његова водећа човека, иначе блиска Хашиму Тачију и Едију Рами, без сагласности надлежних тела Конгреса, а све под оптужбом да су радили мимо и против начела ове организације. Смена је уследила на иницијативу људи из Конгреса блиских идејама Аљбина Куртија.
Курти поделио Албанце и у дијаспори
Владимир Маринковић, један од оснивача Конгреса српско-америчког пријатељства, каже да албански политичари између себе нису никада били више подељени и то не само у региону, већ и у дијаспори.
„До доласка на власт Аљбина Куртија они су релативно били уједињени и наступали заједно у Америци, где им је дијаспора велика и утицајна, нису били подељени по партијама, већ су наступали јединствено према америчким институцијама и имали су доста успеха у томе“, каже Маринковић.
Ситуација се сада доста променила и ово што се десило у Паналбанском конгресу наговештава нове поделе, али то је, каже наш саговорник, већа могућност за Србију, односно, за њен продор у америчке институције.
„Јер док се они баве међусобним свађама, нама дају много више простора да промовишемо наше интересе и Србију као много релевантнијег партнера него што су то привремене институције на Косову“, напомиње он.
Подела код Албанаца шанса за Србију?
Трка међу Албанцима за то ко ће имати предност у Вашингтону, напомиње наш саговорник, почела је када је администрација Џозефа Бајдена увела санкције бившем албанском председнику и премијеру Салију Бериши и његовој породици, који иначе у албанској дијаспори важи за једног од родоначелника вишепартијске модерне албанске државе. Курти се против тога први побунио.
„Дефинитивно ово све води ка унутрашњем албанском сукобу који је Курти проузроковао и то ће имати консеквенце у албанској дијаспори и њеном деловању, а могуће је и у подели. То се за протекле три деценије није никада десило“, примећује Маринковић.
Докле су међуалбански сукоби отишли, довољно је рећи да је део Албанаца у Америци покушао да спречи да се председник Албаније Иљир Мета сретне са албанском дијаспором.
Политиколог Драгомир Анђелковић, с друге стране, није баш убеђен да било ко, па ни Аљбин Курти може да растури јединство Албанца које је окупљено око једног циља, а то је, како каже, антисрпство.
И кад су подељени — према Србима циљ им је исти
„Они се разилазе око тога ко ће бити кључни фактор међу њима, али сви они имају антисрпску политику и не постоји ту суштински мекша или тврђа струја, јер су све антисрпске. Само је разлика у томе како ће то тактички испољити“, уверен је Анђелковић.
Из тих разлога, додаје он, ми не треба да се превише ослањамо на њихове поделе, јер то су њихове ствари.
„На нама је сада да радимо на нашем националном јединству и повезивању са оним центрима моћи у свету који могу да нам помогну. Што се тиче Куртија, он је сада у походу јер жели да постане свеалбански лидер, а Приштину доживљава као центар албанског покрета и наравно да ће то изазвати тензије и са дијаспором и са Тираном, али те тензије њих неће паралисати, јер ће и поред међусобних сукоба упорно радити против нас“, каже Анђелковић.
Иначе, упућени у дешавања у америчко-албанском Конгресу тврде да је до раскола дошло јер део дијаспоре, углавном млађих људи пореклом са Косова и Метохије, тврде да Приштина нема шта да преговара са Србијом и траже да Бајденова администрација „натера“ чланице УН да Косову дају нестално чланство у УН, а чак су за такав предлог писали и петицију у Вашингтону. Друга, такозвана мекша струја је да све иде „легалним“ путем, односно да се дијалогом дође до признања од стране Србије и столице у Уједињеним нацијама за Приштину.