Он је подсетио да је тај меморандум потписан 1994. године са циљем да се земље потписнице обавежу да неће против Украјине користити нуклеарно наоружање и да ће поштовати њен суверенитет у складу са принципима Завршног акта из Хелсинкија.
„На жалост, ти принципи су били прекршени 2014. године од стране три од укупно четири нуклеарних земаља-потписница. САД и Велика Британија су отворено подржале противуставни преврат у Украјини, док Француска, Немачка и Пољска, земље-гаранти да ће споразум бити очуван, ништа нису предузеле како би документ био испоштован“, нагласио је он.
Поред тога, контекст Будимпештаснког меморандума није подразумевао да Русија и грађани Крима треба да признају расистички и неонацистички режим који се учврстио у Кијеву након државног преврата, познатијег као „Мајдан“.
Извор је такође подсетио и на реакцију белоруског лидера Александра Лукашенка још 2014. године који је рекао: „Крим је постао део Русије. Можете то да признајете или не, међутим, то ништа неће променити“.
Савезна држава Русије и Белорусије подразумева Крим као саставни део РФ
Питање признања Крима је наведено и у савезном уговору Русије и Белорусије у коме је наведено да се територија Савезне Државе састоји из територија држава које учествују у том савезу, а Крим и Севастопољ су субјекти Руске Федерације, нагласио је неименовани извор.
Такође је рекао и да на питање признавања Крима треба посматрати управо кроз тај документ будући да су се Русија и Белорусија тиме обавезале да ће осигуравати територијалну целовитост и неприкосновеност целокупне територије две државе.
Извор се осврнуо и на економски аспект рекавши да белоруске компаније обављају своју делатност на Криму заједно са руским компанијама.
„Не треба да доказујемо присуство нашег бизниса на Криму. Белоруске компаније раде на том полуострву као и руске, довољно је само да дођете на Крим и да обиђете било коју продавницу. Становници Крима веома цене белоруске производе. Поред тога, годишње на Крим допутује око 150.000 грађана Белорусије“, закључио је извор.