Да ли ће Запад признати талибане ако потпуно преузму Авганистан

Према речима филозофа Николе Танасића, Блиски исток је до сада показао да су границе између пријатеља, непријатеља и појединачних група како религијских, тако и оружаних веома флуидне.

Шта ако талибани потпуно преузму Авганистан

„Та велика брзина ширења талибана у Авганистану није толико последица неке брилијантне војне стратегије и тактике, или пак неког великог војног пораза који они наносе владиним снагама, већ представља одраз политичке ситуације у тој земљи. То је нама у Србији блиско у смислу да када једна странка однесе убедљиву победу на изборима, појаве се они фамозни ’прелетачи‘ и одједном та странка нараста и добија страшно много присталица, а оне друге странке које су до прекјуче биле доминантне, напрасно се расипају. Иста ствар се догађа и тамо, само што су у питању идеолошке и религијске групе и оружане формације. То изненадно нарастање талибана је заправо последица претрчавања локалних полиција, локалних оружаних милиција и локалних заједница у њихов табор, па зато само изгледа као некакав велики завојевачки поход“, објашњава Танасић.

Наш саговорник подсећа да преузимање контроле над територијом земље талибанима не би био први пут, имајући у виду да су пре тридесетак година политички преци талибана, муџахедини, већ контролисали практично читав Авганистан, уз изузетак одређених територија које су увек под племенском контролом, односно под контролом одређених, условно говорећи, пословних картела.

„Треба имати на уму да је Авганистан земља у којој било какав облик стабилности, па макар то била стабилност у форми једне радикалне и врло чврсте власти талибана какву смо већ имали прилике да видимо, не може да гарантује било какво смиривање ситуације. У крајњој линији, и легалне власти Авганистана су у одређеним фазама америчке интервенције номинално контролисале целу земљу, па ни то није донело некакву нарочиту стабилност. То је земља која је религијски посвађана, која је племенски изразито завађена и која функционише на принципу вечите конфедерације локалних племенских заједница које у том рату свих против свих сарађују час једне са другима, час једне против других. Тако да успостављање неке врсте моноакцентности у политичкој организацији свакако не би био први пут, али исто тако не би био никакав рецепт за било какву стабилност“, објашњава Танасић.

Криза у Авганистану

Пали други и трећи град по величини: Талибани заузели Кандахар и Херат

12 Август 2021, 18:11

Како каже, талибани су као организација показали да могу да функционишу не само у условима апсолутних санкција под којима су били и пре америчке интервенције, већ да могу да функционишу и у условима директне стране окупације.

„Не треба заборавити да су се Американци заиста потрудили да их униште као организацију и да разграде њихов политички утицај. Међутим, то им за 20 година није пошло за руком. Талибани су врло жилави, имају врло јаке основе и начин на који њихове заједнице функционишу је такав да они не зависе превише ни од инфузије страних средстава, нити од стране помоћи и подршке. То је пак било јако важно за политичку елиту која се формирала у Кабулу и Кандахару, чији се велики део сада, у страху од одмазде талибана, спрема да напусти земљу заједно са америчким трупама“, напомиње Танасић.

Да ли ће Запад признати талибане

Када је реч о самом субјективитету Авганистана, наш саговорник напомиње да међународна заједница и западне земље у том погледу никада нису биле претерано принципијелне, у смислу да су склони томе да у једном тренутку одређени политички субјекат признају, па да то признање потом, у складу са сопственим интересима, повуку.

Он подсећа да су Американци у једном тренутку натерали пола Европе и добар део света да повуку признање легитимности званичног режима у Сирији, па је та ствар полако ипак утихнула и данас видимо да су легалне сиријске власти Асада и даље у свим тим институцијама.

„Иста ствар ће се, пре или касније, догодити и са Авганистаном. Дакле, уколико међународна западна елита процени да могу више да профитирају од признања талибанског режима као легитимног, они ће га признати. У суштини, све ће највише зависити од конкретних геополитичких интереса САД, јер ако, на пример, процене да Кина и Русија добијају значајан простор за своју економију и пројекте у Авганистану, они ће сигурно покушати да то на неки начин блокирају. Дакле, ако САД процене да би дестабилизација целог тог региона донела дестабилизацију интереса Русије и Кине, вероватно ће даље ићи на ’закувавање‘ тамошње ситуације. То је, нажалост, једна прилично неморална калкулација која нема много везе ни са бригом за грађане Авганистана, ни са бригом за добробит региона као таквог“, оцењује филозоф.

Демографски бум у Авганистану

Танасић сматра да долазак талибана на власт суштински неће донети неке разлике у погледу свакодневног живота у Авганистану.

„Талибани, као изразито изразито конзервативна групација, не намећу много конзервативнији однос према исламу од легалних власти које су такође веома конзервативне по нашим појмовима. Наравно, неке симболичне гестове свакако можемо очекивати, али ништа што ће бити револуционарно различито у односу на оно на шта смо у Авганистану навикли. Међутим, податак о демографском буму у тој земљи представља нешто што је прилично неуобичајено за просторе са тим нивоом ратних дејстава. Наиме, озбиљна ратна дејства обично имају крајње негативан одраз на демографију, као рецимо у Сирији која је изузетно демографски страдала због рата и огромног одлива избеглица. Авганистан такође има огроман одлив избеглица, али та земља има демографски бум, који траје практично од напуштања совјетских трупа, па број становника од тада стално расте и практично се удвостручио“, каже Танасић.

Америка шаље три батаљона у Авганистан, могућ пренос амбасаде на аеродром

12 Август 2021, 21:18

Тако је у последње две или три деценије, додаје он, број становника Авганистана нарастао за 20 милиона људи.

„То су данас махом млади људи који немају много избора, јер у питању није земља која је у динамичном развоју и која ће, попут Турске, да запосли све те људе у фабрикама. Ти млади људи имају практично три опције — да се укључе у рат који је у сваком тренутку актуелан, да се укључе у те традиционалне ’занате‘ који функционишу на Блиском истоку, попут производње и шверца мака, опијума и деривата, а трећа опција је да наставе масовно да напуштају земљу и траже срећу у разним западним земљама као мигранти. Будући да талибани по свој прилици долазе на власт, не можемо да очекујемо никакве битне промене тих трендова“, примећује филозоф.

Како каже, процењује се да ће са овако високим наталитетом Авганистан у наредним деценијама опет удвостручити број становника.

„У том смислу Авганистан може да постане прилично велика земља, што ће, под условом да то у неком тренутку не буде преточено у неки динамичан економски развој, бити само генератор нестабилности и нових ратова у региону“, упозорава Никола Танасић.