Према речима Милана Вукелића, докторанда Факултета политичких наука специјализованог за питања религијског екстремизма, 11. септембар 2001. године без сумње је један од најцрњих датума у америчкој историји, али и догађај који је пореметио односе на светској политичкој позорници.
Америка направила пун круг
Он подсећа да је, према званичном извештају ФБИ-ја, тог дана 19 терориста, припадника Ал Каиде, са четири авиона улетело у зграде Светског трговинског центра и Пентагона и усмртило више од 3000 Американаца. То је, како додаје, био типичан облик џихада исламских екстремиста, усмерен не само против Сједињених Америчких Држава, већ и против целокупне западне цивилизације.
Убрзо је уследио амерички одговор – САД су, под заставом такозване „борбе против тероризма“, кренуле у одмазду засновану на исцрпљујућим војним операцијама, у којима не само да је живот изгубило много америчких војника, већ су изазвале и озбиљну дестабилизацију Блиског истока.
„Тим операцијама пробуђен је осећај „антиамериканизма“ у региону, што је опет изазвало јачање бројних терористичких организација, међу којима је свакако најзначајнија Исламска држава. Недавна дешавања у Авганистану су још један доказ погрешног вођења америчке спољне политике, пре свега према исламском свету. Наиме, са повлачењем америчких трупа ти исти талибани, који су од некадашњих америчких савезника у борби против Совјета, комуниста и атеиста, пре две деценије постали непријатељи САД, видели су своју шансу да преузму контролу над Авганистаном. У том смислу управо новонастали догађаји могу представљати подстрек бројним исламским групама у региону које би потенцијално, по моделу талибана, могле да крену у борбу против западног утицаја, стварајући и неког новог Бин Ладена или Ал Багдадија“, упозорава Вукелић.
Неки нови Бин Ладен претња за САД и Западну Европу
Ти неки нови терористи, напомиње наш саговорник, могли би се усудити да нападну САД, чак и у њиховом дворишту, а напредак модерних технологија у односу на период од пре две деценије пружа и нове могућности за планирање и извођење акција.
„То су људи који су вођени апсолутно истом идеологијом као и некадашњи припадници терористичких организација, која се заснива на џихаду против западне цивилизације, али и муслимана такфира, који не практикују њихово виђење вере. Међутим, данашњи припадници терористичких организација су технолошки на много вишем нивоу, што се огледа и у њиховој способности да путем модерних платформи регрутују већи број чланова. Типичан пример је такозвана Исламска држава која је, док је била на свом врхунцу, у својим редовима имала више хиљада припадника школованих по западним земљама, чији је једини задатак био медијска кампања”, оцењује Вукелић.
Међутим, како каже, чини се да су Сједињене Државе превише концентрисане на борбу против десничарског есктремизма, те да је управо та промена приоритета Вашингтона разлог повлачења америчких трупа из Авганистана, што је изазвало актуелне немире у земљи. Иако је мишљења да десничарски екстремизам не треба занемарити, Вукелић верује да не треба занемарити ни увек присутну џихадистичку претњу, која и даље представља опасност пре свега за Америку, али и за Западну Европу.
„У том смислу треба имати на уму да су напади 11. септембра били, на неки начин, последица и чињенице да секуларизовано америчко јавно мњење, баш као и политичке елите опијене појмом политичке коректности, нису желели да чују вапаје америчких стручњака за тероризам попут Стивена Емерсона, Роберта Спенсера и многих других. Ти људи су годинама упозоравали на то да је потенцијални напад исламских екстремиста на САД могућ. Бојим се да је ситуација и даље непромењена, а на то свакако утичу и бројни лобији у Америци који сваком ко се усуди да ислам стави у исти контекст са тероризмом, додељују етикету исламофоба и мрзитеља муслимана. Захваљујући њима у Сједињеним Државама неки и данас заступају мишљење да је напад 11. септембра био хир групе терориста и екстремиста који нема никакве везе са религијом, што је апсолутно нетачно“, категоричан је Милан Вукелић.
Талибани (организација забрањена у Русији) приближили су се престоници Авганистана на 50 километара, пре тога освојивши главне градове неколико провинција, а тим поводом сазван је хитан састанак НАТО-а.