Некажњиви злочини над Србима, једини правни лек – заборав?

Нема ни институција ни воље да починиоци злочина почињених над Србима на Косову и Метохији током протекле 22 године буду приведени правди. Многима одговара тај проток времена и да се то на неки начин заборави, каже за Спутњик адвокат Александар Радовановић поводом још једне годишњице злочина у Гораждевцу за који нико није одговарао.
Sputnik
Данас се навршава 18 година од злочина у Гораждевцу када су рафалном паљбом усмрћена два српска дечака, а четворо њих тешко рањено. Као ни масакр у Старом Грацком када је јула 1999. године убијено 14 српских жетелаца, или када је пре 20 година од експлозије мине страдало 12 Срба у близини Подујева у аутобусу Ниш експреса, ни злочин у Гораждевцу, као и ниједан други, није добио судски епилог. Случај је Еулекс затворио још 2010. године, наводно због недостатка доказа.
Да ли нам то из Приштине и такозване међународне заједнице на Косову и Метохији, оличене у Кфору и Еулексу, поручују како треба да се навикнемо на некажњивост страдања Срба све док злочини не падну у заборав, или је ипак могуће да они добију епилог какав заслужују?

За злочини над Србима правни лек - заборав

Адвокат са Косова и Метохије, Александар Радовановић је прилично скептичан да би у скорој будућности правда могла да буде задовољена.
Прошло је, нажалост, већ превише времена и све мање је шанси да починиоци буду приведени правди. Проблем је што је у то време међународна заједница пропуштала да истраге спроводи како треба. Више су прикупљали информације о томе, јер су стављали акценат на стабилном окружењу за њих и за њихово особље, него да граде институције које би касније гарантовале ту стабилност саме по себи“, каже наш саговорник.
Било им је, како истиче, битно да њихово особље физички буде безбедно. Покушаји да тај систем који не функционише поправе увођењем Еулекса, мисије ЕУ која треба да обезбеди владавину права, по оцени Радовановића, испоставио се као проблематичан и са великим пропустима.

Нема ни воље ни институција

Проблем је, како каже, што ни дан данас не постоји јака воља за изградњом стабилних, независних институција које и даље у великој мери зависе од људи који имају власти.
Парастос жетеоцима убијеним у Старом Грацком
Он подсећа на многобројне случајеве напада на Србе, па и недавно пребијање српског дечака, али и на нападе на српске манастире, који се никада не карактеришу као међуетнички или међуверски јер би онда истрага морала да буде подигнута на много виши ниво.
„То се проглашава вандализмом, или наношењем лаких телесних повреда и онда прође неко време и заборави се на то и починиоци се обично или не нађу или ако се нађу добију неке лаке казне , што опет није пут за изградњу институција ни за постављање примера за убудуће“, каже адвокат са Косова и Метохије.
Проблем је што је у то време међународна заједница пропуштала да истраге спроводи како треба

Кумовала такозвана међународна заједница

Некажњивост злочина над Србима је, како сматра, производ у старту погрешних потеза међународне заједнице јер нису имали неку искрену жељу да изграде институције а сада та некажњивост постоји због тога како су те институције направили. Шта ће да буде у будућности тешко је рећи, али тешко да би ускоро ситуација могла да буде промењена, скептичан је наш саговорник.

„Сада, једноставно, нико нема воље да поново отвара те случајеве, јер би се онда видело шта се ту стварно дешавало током ове 22 године, тако да је то један зачарани круг. Институције немају вољу да изазивају немир међу Албанцима који би били погођени таквим истрагама, међународна заједница мислим да је дигла руке од свих тих случајева, рачунајући да је толико времена прошло па ни они не желе да их отварају, Срби немају могућности ни институционалних, ни било каквих других да то учине, тако да многима одговара тај проток времена и да се једноставно, на неки начин, све то заборави“, оцена је Радовановића.

Могуће поновно отварање истраге

Он напомиње да је формално-правно апсолутно могуће обновити све те случајеве. Те истраге су, како објашњава, званично затворене због недостатка доказа, али ако би се ту пронашли неки нови докази апсолутно би могла да се отвори нова истрага.
За такве злочине какви су они почињени у Гораждевцу, Старом Грацком, код Липљана, застарелост није наступила и ако би били пронађени неки нови доказ, или се дође до неких нових чињеница, апсолутно би могла да се отвори истрага, покрене судски поступак и ако се утврди ко је починилац да се он и осуди, истиче наш саговорник.
Али за то је, како је закључио, потребна и воља и институције.
Коментар