Аутор подсећа да су због тог дефицита цене за гас ужасно скочиле, услед чега Москва нема разлога да брине да ће у било ком тренутку обим њеног извоза „плавог енергента“ пасти.
До овога је дошло, како објашњава аутор, јер је 5. августа избила хаварија у фабрици у Новом Уренгоју, услед чега је Русија смањила количину гаса коју шаље Немачкој преко Пољске и Белорусије и то за 50 одсто, што је довело до рекордног скока цене овог енергента.
То је довело и до тога да „Гаспром“ обустави пуњење својих складишта гаса у Европи, одакле га после продаје европским потрошачима и то из разлога како би осигурала неопходну количину за потребе Русије, што је довело до ситуације да су већ сад сва та европска складишта полупразна.
Међутим, аутор сматра да то ништа не брине Русију јер ће раст цене гаса довести до већих зарада, те да неће имати губитке због полупразних складишта у Европи, имајући у виду да је тај гас чист профит за руског гасног гиганта. А узгред буди речено, с обзиром да се Америка по питању свог компресованог гаса већ определила за азијско тржиште — ни питање конкуренције више неће представљати проблем.
„Кад се то све стави у оквир, може да се донесе закључак да ће Русија већ ове зиме бити у ситуацији да Европу стави пред избор — или да се смрзава и плаћа невероватне цене за гас, или да по брзом поступку одобри експлоатацију ’Северног тока 2‘“, закључује аутор.
Како је ишла изградња „Северног тока 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
Раније су Берлин и Вашингтон издали заједничко саопштење о „Северном току 2“, у којем се наводи да је за изградњу гасовода потребно обезбедити наставак снабдевања горивом из Русије преко Украјине после 2024. године. Немачка се такође обавезала да ће тражити од Брисела санкције против Москве уколико Русија буде користила извоз енергената као инструмент утицаја.
Москва је више пута позивала да се престане са политизацијом ситуације, подсећајући да је гасовод користан не само за Русију, већ и за Европску унију и наглашавајући да никада није користила енергетске ресурсе као инструмент притиска.
Прочитајте још: