Авганистанци на Косову — велика „забава“ у Савету безбедности

Председница привремених приштинских институција Вјоса Османи саопштила је да је дала сагласност за привремени пријем Авганистанаца, док за њих не буде решено питање имиграционих виза за САД.

Она је поводом америчког захтева да се одобри привремено уточиште Авганистанцима истакла да је са њом по том питању у јулу контактирао амбасадор САД у Приштини Филип Коснет и проследио јој захтев председника Џозефа Бајдена и државног секретара Ентонија Блинкена.

„Приштина мора стајати уз своје пријатеље, посебно САД, као што су они стајали уз нас у добру и у злу“, изјавила је Османијева.

Некадашњи вицепремијер Србије и председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић за Спутњик каже да је више ствари чудно око најаве прихватања избеглица из Авганистана на Косово и Метохију и да је Америка одступила од уобичајене праксе.

„До сада су Американци те људе из других земаља прво доводили у САД, па их тамо емиграционо процесуирали, а онда их распоређивали у суседне или матичне земље из којих су долазили. Део њих, који им је вероватно интелектуално потребан, остајао би у Америци“, подсећа Човић.

„Наравно, увек може да се каже да нису имали права и овлашћења ни за многе друге ствари, као што је дивљање по Косову и Метохији, на окупираној територији Републике Србије, формирање њихове војске и низ других ствари. Мислим да бисмо у овом случају у Савету безбедности могли да имамо велику ’забаву‘. Зато у овом тренутку Србија треба да буде врло опрезна“, упозорава Човић.

И пре него што је Вјоса Османи изјавила да ће Косово прихватити избеглице из Авганистана, док је вест о тој могућности још била непроверена, реаговао је премијер Албаније Еди Рама, рекавши да би Косово требало позитивно да одговoри, ако то затраже Сједињене Америчке Државе.

Небојшa Човића каже да није очекивао да Еди Рама неће подржати овакву идеју:

„Замислите шта би се догодило са Рамом да је рекао нешто против Америке или против таквих научно-фантастичних идеја. С друге стране, мислим да Рама има довољно простора и у Албанији, некако се Албанија с Авганистаном гађа и по првом слову, нека он распоређује на својој територији“, истиче Човић.

Новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић за Спутњик каже да се суштински не дешава ништа ново, јер завршетак ратова, а посебно колонијалних, оставља за собом велики број одбачених и понижених.

„Империје су за њихов живот и смештај одредиле уништене и несрећне територије које личе на њих и њихове животе. Косово личи на те Авганистанце, а једна од његових основних улога је да складишти оно што је великима непотребно — од наркотика, преко прљавог новца, до људи. Други ниво ове несреће је опасност од пута којим ће кренути невољници из тих кампова, смештаја и оивичених простора. Историја је показала да ће једни чекати да их империја поново употреби, а други ће постати њени огорчени непријатељи. Ови људи, администрација, управа на својој кожи ће осетити безброј пута поновљену реченицу — да у ратовима oд америчких непријатеља горе пролазе једино амерички пријатељи“, каже Ракочевић.

Упитан како би заиста могао изгледати живот Авганистанаца на Косову, ако се велике силе још једном оглуше о међународно право и Резолуцију 1244, Ракочевић каже:

„То би био још један затвор, још један гето — то се може лако ограничити, може се и пратити њихов живот, који унутар ових система нема, у највећој мери, никакву будућност.“

Небојша Човић додаје да су поједине западне земље показале веома висок степен лицемерја и пре америчког повлачења из Авганистана, затворили су границе за ратом унесрећене људе.

„Не заборавите, доле је Америка била присутна преко 20 година, потрошили су ситних две хиљаде милијарди долара, а сада одлазе. Како рече Бајден, могли бисмо да останемо још дуго, али они не желе да живе тако, већ да наставе по свом. Ово је врло тужна, али доста едукативна прича за све међународне сукобе. У суштини, сви сукоби које је Америка изазвала, завршени су неуспехом, од Вијетнама до Авганистана“, закључује Човић.