Наиме, Јанан Ганеш је својој колумни као полазну основу узео поређење кроз одрастање тројице најбољих тенисера данашњице - Новака Ђоковића, Рафаела Надала и Роџера Федерера, с обзиром на то да сва тројица тренутно имају по 20 Гренд слем трофеја.
„Нигде не пише у биографијама да су Роџер Федерер или Рафаел Надал преживели НАТО бомбардовање. Новак Ђоковић је имао 12 година када се крио од бомби и то ћу памтити целог живота“, стоји у колумни објављеној у „Фајненшл тајмсу“.
Али то није све што зачуђујуће стиже са Запада, већ Ганеш наставља да одушевљава симпатијама према Новаку.
„Ђоковић ће евентуалним освајањем исписати тениску историју, али му се нико ни приближно не диви због тога, иако се налазимо у његовој ери. То је за мене мистерија“, истиче Јанан.
Убрзо је у наставку његове колумне уследило и објашњење зашто је то тако и због чега нико претерано не велича успехе Србина.
„Ђоковић се појавио и прекинуо гламурозну журку Федерера и Надала. Али, не видим како је то горе од онога када се појавио Надал и прекинуо доминацију Швајцарца? Гледајући по стилу, рекао бих да је Новак био мањи шок. Шпанци су то све заборавили, а Новака прихватају као нужно зло“, констатује Јанан Ганеш у колумни објављеној у „Фајненшл тајмсу“ и подвлачи.
„Новак је најзанимљивија личност од те велике тројке. Воли да учи, говори неколико светских језика. Има своја православна веровања, ритуале, без обзира на то да ли његову дијету и исхрану називају квантном физиком. Његови критичари не схватају чак ни оне праве мане. То што су гледали филм 'Роки 4', па мисле да сви ти спортисти словенског порекла имају ту изражену хладноћу и понашање, то није тачно. Штавише, потпуно је супротно. Новак је човек који показује отворену захвалност и повезаност са својом душом, има отворен а не затворен начин начин размишљања", наводи се у тексту.
И за крај аутор једне од несвакидашњих колумни, која подсећамо стиже са Острва, због чега додатно добија на тежини, потпуно је поентирао.
„Ако је Новак као личност нешто што их нервира, онда не треба да забораве како је било деведесетих у Базелу или на Мајорки, а како је било у Београду“.