Сада када електронски плаћате рачун морате да платите и провизију.
Колико се она разликује од оне на уплатници? Имају ли грађани икакву уштеду и како је до наплате дошло?
Душан Узелац, уредник портала Каматица, каже да је овакав начин плаћања ипак исплатив само је питање до које границе ићи.
"Ако ви не морате по оваквом времену да изађете напоље и обавите неки посао - то је на сваком од нас питање да ли се исплати. Мени се исплати, само је питање та граница - да ли се исплати за 10 динара, 20, 50, 100 динара", каже Узелац за ТВ Прва.
Како каже, тако банке, али и све друге индустрије, формирају своје цене - на основу те границе.
"То је оно што мало ко зна - кад год неки производ изађе на тржиште, они направе панел дискусију и питају неку експерименталну групу 'да ли бисте за ово платили пет динара, 10, 20, 100' и тако се у ствари и дефинише цена данас. Свака провизија која није прескупа да иницира затварање рачуна, банци је сасвим прихватљива", наводи Узелац.
Банкарске накнаде се крећу између 3.000 и 10.000 динара годишње, каже он.
"Ту спада све - трошкови одржавања текућег рачуна, провизије, ако је потребна успут нека потврда из банке, дакле све оно што банка може да вам наплати вас кошта између 3.000 и 10.000 динара годишње", објашњава Узелац.
Са друге стране, када је реч о електронском банкарству, Узелац каже да је оно и даље повољније од оног на шалтеру.
"Увек ће и бити. Из простог разлога - кад поскупи електронско банкарство, поскупеће и ово на шалтеру", закључује он.