Кијев лаковерно мисли да ће ако спроводи антируску политику добити све што тражи од Запада, па и улазак у ЕУ и НАТО, оцењује професор Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума поводом понуде за размештање америчких ракета у Украјини, коју је Вашингтону упутио потпредседник украјинске владе Александар Резњиков током посете Сједињеним Државама.
Предлог Кијева Америци немогуће спровести
Ковач подсећа да је руски председник Владимир Путин више пута рекао да је „црвена линија“ за Москву постављање НАТО инсталација у Украјини или улазак те земље у Алијансу, истичући да на простору Украјине постоји директна конфронтација руских америчких интереса, те да Кијев захтевима за улазак у Алијансу заправо спроводи америчку политику.
„Можда би многе чланице НАТО-а чак и желеле да виде Украјину у Алијанси, али на границама Русије, а не на границама Доњецке и Луганске области, што нит је могуће, нит ће Русија то дозволити“, каже Ковач у емисији „Свет са Спутњиком“.
Није исто да ли америчкој ракети треба 10 или шест минута да стигне до Русије, истиче др Мина Зиројевић са Института за упоредно право. Како каже, Америка има план са Украјином много година уназад и то врло утемељен.
„САД наступају са становишта силе и моћи, али може председник Владимир Зеленски да прича шта хоће и да тражи шта хоће, Американци ће му дати шта су они намеравали, а Украјини ће на крају све то доћи на наплату“, каже она.
У Хладном рату било више хладних глава него данас
Зиројевићева оцењује да би прихватањем нове понуде Кијева САД само показале да је током Хладног рата било више хладних глава него данас.
„Тада је било пуно оних који су били свесни да би у случају сукоба великих сила читав свет био у опасности, а сада тога као да нема, него срљају у конфронтацију с Русијом. Не обраћају пажњу да то може да доведе до ужасних последица по цео свет. С употребом нових типова наоружања жртава би било много више него у Другом светском рату“, упозорава Зиројевићева.
Ковач је уверен да би реализација овако опасних планова скупо коштала и саму Украјину, јер би се тиме само појачао анимозитет између западног и источног, проруског дела земље.
„Нормалном посматрачу не иде у главу како руководство у Кијеву не схвата реалан проблем и зашто не покуша макар да помири сопствени народ. Оваква политика, ако се настави, може само довести до проширења ратних сукоба и на централни део земље а то у доброј мери значи поделу Украјине према етничким границама“, каже саговорник Спутњика.
Мина Зиројевић се осврнула и на списак захтева који би, по мишљењу бившег украјинског амбасадора у САД Валерија Чалог, Кијев требало да предочи Вашингтону. На тој листи су, између осталог, конкретни документ о војној сарадњи Украјине и САД, мапа пута за улазак Кијева у НАТО, испорука америчког наоружања, посебно за украјинску ратну морнарицу, стално присуство Алијансе у Црном мору, економска сарадња, али и коришћење утицаја Вашингтона на ММФ у интересу кијевских власти.
„Можда би САД нешто од тога и прихватиле, посебно војно присуство у Црном мору. Ове године тешко је и побројати разне војне вежбе које је НАТО одржао у Црном мору“, констатује Зиројевићева.
Паралела с догађајима у бившој Југославији
Она указује да се у дешавањима у Украјини нужно намеће паралела са збивањима у бившој Југославији, почев од тога да су и у Хрватској сукоби деведесетих почели кад су Срби избачени из хрватског Устава као конститутивни народ. У Украјини су прво стигматизовали руски језик, а недавно и Русе избрисали са списка аутохтоних народа у тој земљи.
„Много је књига написано о томе колико је лоше кад свој идентитет заснивате на негирању неког другог. Украјинци имају своју традицију, а онда кажу да нису то него нешто друго. Још само да кажу да су настали од Марсоваца. Али то није одрживо, то не пије воду“, наводи наша саговорница.
Ковач коментарише и конференцију тзв. Кримске платформе коју је Кијев заказао за 23. август, с циљем израде стратегије за повратак тог полуострва у Украјину.
„Крим је стратешка тачка у Црном мору. Није тајна да се Америка спремала да руске снаге уклони одатле, чиме би Русија била угрожена. Можемо замислити шта би значило да руска флота није ту где јесте. Али Запад иако зна да Крим никад неће моћи да буде враћен у састав Украјине, жели да ово питање одржи као уцењивачки потенцијал“, образлаже директор Евроазијског безбедносног форума, уз подсећање да се Крим вратио у Русију демократским путем након референдума, на ком су се грађани огромном већином изјаснили за то.