Жене у Кабулу се спремају за оно што може доћи. „Раније је већина наших купаца била из провинције“, каже Ареф. „Сада их купују градске жене.“
Једна од ових жена је Аила, која се ценка са другим власником радње због брзог раста цена бурки. „Прошле године су ове бурке коштале 200 авгана (две британске фунте). Сада покушавају да нам их продају за 2.000 до 3.000 авгана“, каже она. Како је страх међу женама у Кабулу растао, расле су и цене, пише „Гардијан“.
Деценијама је традиционална авганистанска бурка, углавном продавана у плавим нијансама, била синоним за идентитет авганистанских жена широм света. Обично направљена од тешке тканине, посебно је дизајнирана да покрије особу од главе до пете. Тканина са мрежом постављена је близу очију тако да жена може да види изнутра, али да нико не може да види њу. Она се строго примењивала током талибанског режима касних деведесетих, а ако се не носи у јавности, жене су могле да добију строге казне и јавним шибањем талибанске „моралне полиције“.
Иако су након пада талибана (терористичке организације забрањене у Русији) 2001. године многи наставили да носе бурке у складу са верским и традиционалним уверењима, њено одбијање од стране милиона других широм земље постало је симбол нове зоре за жене у земљи, које су поново могле да одређују шта ће носити.
Данас на улицама у центру Кабула има бурки, али жене су одевене у различитим стиловима, од којих многи мешају традиционалне материјале са живописним модерним узорцима и модном инспирацијом из целог региона.
„Авганистанске жене су неке од најприроднијих жена на свету“, каже Фатима, уметница и модни фотограф. „Кад данас одете на улице Кабула, видите невероватну мешавину различитих материјала и вековну традицију помешану са веома модерним стиловима и инспирацијом. То је леп, креативан дух који је био пун наде за будућност.“
Деценијама је традиционална авганистанска бурка, углавном продавана у плавим нијансама, била синоним за идентитет авганистанских жена широм света
© Pixabay
Наизглед незаустављив напредак талибана учинио је да жене које се сећају живота под влашћу милитаната поново извуку бурку из прашњавих складишта и ормара.
Прошле недеље у граду Херат, док су се талибанске снаге окупљале по целом граду, старије жене, попут 60-годишње Фавзије, нису имале залихе за млађе жене у својој породици.
Фавзија се сећа реалности живота жене под талибанима пре две деценије:
„Све старије жене причају о томе колико је било тешко жени у стара времена“, рекла је она. „Тада сам живела у Кабулу и сећам се како су тукли жене и девојке које су напуштале своје домове без бурки.“
Миријам, млада жена, такође је била у куповини након што је рекла да ју је супруг натерао да изађе да набави бурку. „Муж ме је замолио да променим врсту одеће коју носим и да почнем да носим бурку како би талибани обраћали мање пажње на мене ако сам напољу“, рекла је она, незадовољна развојем ситуације.
Неколико дана касније, ове жене су већ под контролом талибана након што је град Херат у четвртак пао под милитантне снаге. Убрзо након пада града, талибанска декларација је кружила интернетом и међу грађанима Херата обавештавајући жене да је ношење бурке сада обавезно у свим јавним просторима.
У Кабулу је осећај туге и панике обузео жене. Са две трећине становништва које је млађе од 30 година, већина жена тамо никада није живела под контролом талибана.
У неким домаћинствима бурка је изазвала међусобне сукобе међу генерацијама. Родитељи 26-годишње Хабибе моле њу и њене сестре да набаве бурку, али она се опире.
„Моја мајка каже да би требало да купимо бурке. Моји родитељи се плаше талибана. Моја мајка мисли да је један од начина на који може да заштити своје ћерке да их натера да носе бурку“, каже она.
„Али ми немамо бурку у свом дому и немам намеру да је купим. Не желим да се кријем иза платна налик завеси. Ако носим бурку, то значи да сам прихватила талибанску владу. Дала сам им право да ме контролишу. Ношење чадора је почетак моје казне као затвореника у мојој кући. Плашим се да не изгубим достигнућа за која сам се толико борила.“
Хабиба је студенткиња, пред њом је читав живот. Већ постоје извештаји о томе шта талибани раде са женама у подручјима која сада контролишу: ограничавају им слободу кретања и траже оне које су водиле јавне животе.
Хабиба каже да је она, као и многе жене у Кабулу, болесна од бриге због онога што долази:
„Остајем будна до касно у ноћ, понекад до један или два ујутру, бринући се шта ће се догодити. Бојим се да ћу, јер одбацујем бурку, ускоро морати да останем код куће и да ћу изгубити независност и слободу.“
„Али ако прихватим бурку, она ће имати моћ нада мном. Нисам спремна да то дозволим.“
Многе млађе жене у Кабулу такође осећају сукоб очаја и пркоса. Амул, модел и дизајнер, годинама је радила на оснивању малог бизниса, а сада га гледа како нестаје.
„Цео мој живот је био у покушајима да покажем лепоту, разноликост и креативност авганистанских жена“, каже она. Цео живот се, каже, борила са имиџом Авганистанке као безличном фигуром у плавој бурки. „Никада нисам мислила да ћу је носити, али сада не знам.“
„Као да ће мој идентитет ускоро бити избрисан.“
Прочитајте још: