Као што то обично бива у Суперлиги већ на старту сезоне традиционално уследи „тренерска вртешка“.
Ђорђевић и Чукарички решили су да је најбоље да се растану, без обзира на то што су претходне сезоне заједно стигли до одличног трећег места и излаза на европску сцену.
„У разговору са руководством клуба решио сам да поднесем оставку, не би ли се екипа раздрмала. Нема великих неуспеха иза нас, осим два везана пораза од Колубаре и Хамарбија. Посебно је та утакмица у Шведској била жестока за нас и наше навике. Опет, не сме да се дозволи да екипа уђе у летаргију, у евентуалну серију негативних резултата, због тога сам се одлучио на овај потез“, поручио је Душан Ђорђевић, који је од две године колико је био у Чукаричком, 11 месеци био први тренер.
Медији у Србији увелико су почели да спекулишу ко би могао да преузме клуб са Бановог брда, а помиње се долазак легенде Партизана Саше Илића.
Што се тиче Ђорђевића, он је клубу пожелео срећу.
„Прелепе две године провео сам у Чукаричком, од тога скоро годину као главни тренер. Тај период је обележен баш лепим резултатима. Од првог дана рада имао сам феноменалан однос са играчима, све је било на врхунском нивоу. На крају је то оплемењено изласком у Европу, али остаје жал за утакмицом о Стокхолму. Када се осврнем, нема за чим да жалим, немам чега да се стидим. Поносан сам на све што смо успели да урадимо у клубу који има огромне амбиције. Наравно, велику захвалност дугујем руковоству клуба, које ми је указало шансу и поверење, свестан сам да би стваки тренер у Србији волео да буде у Чукаричком. Хвала им што су ми дали шансу у моменту када сам био реалтивно непознат широј фудблаској јавности. Клубу и и грачима желим да понове све успехе, да остваре све своје циљеве“, закључио је Ђорђевић.