Избеглице из Авганистана стижу на Балкан. На то указују извештаји и изјаве званичника из региона. У Бугарској је приведено неколико десетина њих, премијери Северне Македоније и Албаније Зоран Заев и Еди Рама очекују их раширених руку, а Мађарска заузима оштрији, али не и потпуно одбојан став, говорећи да им неће дозволити неограничен приступ.
Србија пред новим изазовом?
А да ли је Србија спремна за још један талас миграната? Kомесар Kомесаријата за избеглице Владимир Цуцић у понедељак је рекао да Србија, у овом моменту, нема разлога да брине због повећаног доласка људи из Средње Азије, пре свега Авганистана, али и да се ради о брзом и динамичном процесу, због чега би било незахвално предвиђати како ће се одвијати.
Ипак, он је оценио да би сигнал за забринутост било масовно напуштање Авганистана, односно ако ту земљу напусти више од 5.000 људи, док их је, за сада, на неким правцима више стотина или хиљада. Иако не очекује да ће велики број избеглица из Авганистана кренути пут наше земље, Никола Попов из Kомесаријата за „Спутњик“ каже да је Србија спремна и за такав сценарио.
„Постоји уходан систем прихвата, збрињавања и регистрације и свега онога што наша земља треба и по Закону мора да уради. Наравно, преко 5.000 људи би била ситуација која би нашем систему створила проблем. Србија се обавезала на подизање инфраструктуре и капацитета смештаја за највише 6.000 људи. У пракси је често тај број био већи, као у случају полицијског часа прошле године. Ми смо у априлу у смештајним капацитетима имали 9.000 људи, што је попуњеност од око 150 одсто. То је ситуација коју желимо да избегнемо. Ми ћемо спремно чекати, али у овом тренутку је рано говорити о бројевима у наредним месецима“, истиче Попов.
Србија је спремна и за евентуалну масовну миграцију из Авганистана
© AP Photo / Hamed Sarfarazi
Транзит за мигранте
Он указује на то да сви параметри показују да сценарио мигрантске кризе из 2015. године не би требало да се понови. Међутим, балканска рута ће сасвим сигурно бити атрактивна и за будуће избеглице из Авганистана, а Попов оцењује да ће Србија наставити да буде транзитна земља за скоро све мигранте који буду пролазили кроз њу.
„Готово нико од њих или занемарљиво мали број тих људи жели да остане да живи овде. Нема сумње да ће се то односити и на евентуалне мигранте који буду дошли и у наредном периоду. На почетку 2021. у Србији их је било неколико хиљада. Евидентно је да они долазе и одлазе, да је њихова дестинација у највећем броју случајева у ЕУ, земљама западне Европе“, предочава Попов.
Наравно, нису сви отишли даље. Неки су желели да остану да живе у Србији, па су поднели захтев за азил. Њих је мало — од 2008. године до данас азил је одобрен за мање од 200 избеглица.
Према подацима Kомесаријата за избеглице, кроз Србију је током 2020. године прошло нешто више од 63.000 миграната, док је од 2015. кроз нашу земљу прошло више од милион и по избеглица. Већ око пет година Авганистанци су најбројнија етничка група миграната у нашој земљи. У Србији је тренутно до 5.000 избеглица.
Прочитајте још: