Снажна порука Кине Бриселу и Вашингтону — из БиХ

Према његовим речима, овај потез Кине не представља изненађење, имајући у виду да је и амбасадор Руске Федерације у БиХ недавно изјавио да његова земља не признаје легалност и легитимитет Шмитовог избора и поручио да не намерава са њим да сарађује. Било је, како додаје, логично да ће и Пекинг поступити на исти начин.

Снажна порука Кине Вашингтону и Бриселу

„Како се Савет безбедности УН није формално сложио са кандидатуром Кристијана Шмита, Русија и Кина су у јулу предложиле нацрт резолуције који би омогућио његово евентуално именовање за високог представника и његов легитимитет. Међутим, остале чланице Савета безбедности нису тај нацрт прихватиле, па су уследиле ове реакције Пекинга и Москве. Овај кинески поступак долази у тренутку када ситуација у самој Босни и Херцеговини, а нарочито у односима Кине, Сједињених Америчких Држава и Европске уније постаје све компликованија, а оно што је посебно интересантно је да се Кина можда први пут овако гласно успротивила кршењу правила Савета безбедности УН. Такође, треба имати на уму да се Босна и Херцеговина налази под све већим притиском Европске уније, а нарочито САД, да се, на неки начин, сврста против Кине“, оцењује Коркоделовић.

Зато, уверен је наш саговорник, разлоге за заузимање принципијелног става Кине и Русије у вези са именовањем високог представника у БиХ треба тражити како у легалистичком приступу ових земаља правилима Савета безбедности УН, тако и у читавом низу компликованих односа који постоје на релацијама Пекинг—Брисел и Пекинг—Вашингтон.

Он објашњава да Бајденова администрација у САД јако инсистира на обнављању савезничких односа са Европском унијом, као и са савезницима које има у другим деловима света, нарочито у јужној, југоисточној и источној Азији, а све у настојању да сузбије растући дипломатски, економски и политички утицај Кине.

„Не само да је Бајден ојачао тај идеолошки приступ спољне политике према Кини који је имао његов претходник Трамп, већ се и Европска унија нашла под великим притиском да са Вашингтоном усклади тај што тврђи и што рестриктивнији однос према Пекингу. Такође, ЕУ и сама све чешће упућује критике Кини у погледу дешавања у Хонгконгу и Синђјангу, а све већи број поморских сила Европске уније шаље своје ратне бродове да пролазе или дуже време патролирају Јужним кинеским морем. Зато претпостављам да би начин размишљања у Пекингу могао бити, у смислу да ако ЕУ сматра да може да критикује унутрашња питања Кине и њене односе са суседима, зашто Кина не би могла јасно да истакне свој став у вези са неким од европских питања“, сматра Коркоделовић.

Како каже, високи представник у БиХ је ипак нешто што се више тиче Европске уније него САД, макар географски гледано, па се кроз ову ситуацију манифестује и однос, односно спор између Брисела и Пекинга.

„Овај потез Пекинга има за циљ да покаже Бриселу да се Кина као једна растућа сила, са све већим дипломатским и политичким утицајем у свету, све више пита и за она питања која су географски можда далеко од ње. Такође, ова порука долази и уочи повлачења канцеларке Ангеле Меркел са положаја, али и избора наредне године у Француској и Мађарској, јер је очекивано да би ЕУ, са новим властима у тим земљама, могла имати знатно другачију и далеко мање аутономну политику према Кини од оне коју сада воде Орбан, Меркелова и Макрон“, указује наш саговорник.

Заједнички наступ Кине и Русије

Док су односи Пекинга, Брисела и Вашингтона све компликованији, додаје наш саговорник, Кина све више шири и продубљује односе са Русијом, а оцене кинеских медија да је само небо плафон за развој таквих односа, поткрепљују и обимни војни маневри оружаних снага Кине и Русије који се одржавају ових дана.

„Поред војне и економске сарадње, чини се Кина и Русија све више усклађују и своје спољне политике, поготову на тачкама које нису тако драматично неуралгичне као што је, рецимо, именовање високог представника у БиХ. Наиме, Босна и Херцеговина још увек није и вероватно неће никада бити тако врућа тема за Кину као што су то питања Јужног кинеског мора, Тајвана, Хонгконга или њена западна провинција Синђјанг, па је ту врло могуће демонстрирање усклађености спољних политика Пекинга и Москве“, објашњава Коркоделовић.

Одбијање Пекинга да призна легитимитет новог високог представника у БиХ, закључује Коркоделовић, можемо сагледавати и у контексту чињенице да је Министарство спољних послова БиХ из Сарајева дало подршку једној резолуцији комисије УН за права човека у вези са Синђјангом.

„На то је оштро реаговао српски члан председништва БиХ Милорад Додик, који је рекао да Министарство није добило никакво одобрење од председништва БиХ за такав потез. Овај наступ Додика наишао је на велико одобравање у Пекингу, па се овај потез Кине у вези са високим представником може тумачити и као уважавање његовог балансираног наступа, али и као уважавање веома осетљиве ситуације у којој се Босна и Херцеговина налази у тренутку када јача притисак Вашингтона и Брисела на Кину и на све оне земље које желе да имају један уравнотежен однос у у том претећем, новом Хладном рату.“