Балабан је поводом, како је рекао, „многобројних и веома бучних напада на Цркву“, а због најаве „сасвим уобичајеног чина устоличења Митрополита црногорско-приморског у Цетињском манастиру“, потребно указати на, између осталог, неколико правних чињеница о томе у чијој се својини налази Цетињски манастир, будући да се, подсећа, „често чују гласови о томе да је манастир власништво Престонице“.
У новије време, појашњава Балабан, по првој евиденцији катастра за катастарску општину Цетиње један из 1958. године, манастир је био уписан на Добро Православне Цркве – Цетињска Митрополија, а на основу детаљног премера и формирањем катастра непокретности 1976. године уписује се на Манастир Св. Петра, како се води и данас на основу решења Комисије за излагање и утврђивање стварних права на непокретностима из 1996. године.
„До забуне која је, међутим, настала последњих петнаестак година, да неки помисле да је Цетињски манастир у својини Престонице, дошло је због решења Подручне јединице Цетиње Управе за некретнине Црне Горе из новембра 2005. да се на целокупном градско-грађевинском земљишту у КО Цетиње један (али и у КО Ријека Црнојевића) упише државна својина престонице Цетиње са правом коришћења постојећих и стварних титулара својине. Дакле, својина Престонице је уписана на све непокретности, укључујући приватне, а сви стварни власници, не само манастир, једним су потезом, без вођења посебних поступака, постали само корисници своје сопствене имовине“, казао је Балабан.
Уставни суд Црне Горе је, наводи он, одредбе Закона о грађевинском земљишту, који је у међувремену потпуно престао да важи, на основу којих је овакав упис извршен прогласио неуставнима и ставио их ван снаге.
„Али Управа за некретнине, зачудо, у катастарском операту није вратила пређашње стање једним решењем, онако како га је претходно променила, већ је то чинила и дан данас чини, искључиво по захтеву појединачних власника (сада ималаца права коришћења) да им се врати право својине, па су многи наши суграђани, судећи по катастарским уписима, и данас само корисници своје имовине. Држимо да је то добро познато свима који поседују имовину на подручју градског-грађевинског земљишта на Цетињу, а сви заинтересовани могу и сами да се увере у истинитост ових тврдњи једноставном претрагом на јавно доступној евиденцији катастра непокретности“, каже Балабан, пренела је Митрополија.
Митрополија је, подсећа он, одавно тражила да се тај неуставни упис својине Престонице брише из катастра, али се, како је рекао, „тај захтев Митрополије није решио пред Управом за некретнине због непотребног одуговлачења тог органа, иако су слични захтеви приватних власника решавани у врло кратком року“.
„По чл. 419 и 420 важећег Закона о својинско-правним односима, прописано је да ће се, на захтев имаоца права коришћења дозволити брисање државне својине и уписати право својине дотадашњем имаоцу коришћења, дакле, извршиће се конверзија права коришћења у право својине. Колико ли то тек пре важи за брисање својине Престонице која је уписана на неуставан начин како је то случај са непокретностима на подручју цетињског градског језгра?! Из свега написаног је јасно да је Престоница Цетиње, први пут откад манастир постоји, у новембру 2005. године, уписана као носилац права својине, и то, како је утврдио Уставни суд Црне Горе, по одредбама закона које су проглашене неуставним, а надлежни орган годинама није поступао по законитом захтеву Митрополије да се тај упис права својине брише“, каже Балабан.
У Митрополији црногорско-приморској надају се да ће, како је рекао, Управа за катастар и државну имовину у наредном периоду поступати савесно и донети законито решење по захтеву Митрополије.
„Тим пре што је постојећи упис права својине, поред тога што је укњижен на основу неуставних одредби, још и у супротности са низом важећих закона, као што су Закон о државном премеру и катастру непокретности (чл. 84, 89…) и Закон о државној имовини у којем се као државна својина којом располажу држава или општина, ни на једном месту не помињу верски објекти. Уосталом шта ће држави, која је чланом 14. свог Устава прописала одвојеност верских заједница од државе, својина над верским објектима“, питао ја Балабан.
Након овог образложења, како је рекао, „више нико нема право да се позива на своје незнање околности под којима се десило да се Престоница Цетиње, нажалост и даље, неуставно, у катастру води као носилац права својине над имовином Цетињског манастира, али и многих других стварних власника непокретности на Цетињу“.
„Престоница нема, нити може да има икакав други доказ о основу за стицање права својине, осим неуставног решења катастра из 2005. године, за разлику од Митрополије која има стотине доказа о својини над Цетињским манастиром, од којих смо овде издвојили само оне најважније. Свако позивање на наводно власништво Престонице над Цетињским манастиром је у ствари покушај преваре грађана и целокупне јавности у покушају подизања тензија и лажног представљања врло јасних, неспорних и лако проверљивих историјских и правних чињеница у погледу стварне својине над Цетињским манастиром, која је свагда и од свих била признавана. Својину над Цетињским манастиром је увек имала и данас има Митрополија“, рекао је Балабан, преноси РТЦГ.