Лидери тајванске Демократске прогресивне странке (ДПП) морају остати "трезвене главе", а заговорници отцепљења од Кине требало би да се "пробуде из својих снова", објавиле су у новине на енглеском језику.
"Према ономе што се догодило у Авганистану, они би требало да схвате да ће, кад избије рат, одбрана острва пропасти за неколико сати, а америчка војска неће доћи у помоћ", наводи Глобал тајмс.
"Због тога ће се власти ДПП-а брзо предати, док ће неки високи званичници можда побећи авионом."
Управо такав сценарио одиграо се у Авганистану после одлуке председника САД Џозефа Бајдена о повлачењу америчке војске из те земље. Чак и пре краја тог процеса,влада коју је подржавала Америка се срушила. Талибани (покрет забрањен у Русији) савладали су авганистанске снаге безбедности у великом блицкригу, окончаном заузимањем Кабула и бекством председника Ашарафа Ганија са врећама новца.
"Најбољи избор за власти ДПП -а је да избегну да се нађу у тој позицији“, наводи Глобал тајмс.
Морају да промене свој начин везивања за анти-кинеску осовину Америке. Требало би да одржавају мир на острву политичким средствима, уместо да делују као стратешки пијуни Америке.
Новине су хаос у Кабулу упоредиле са падом Сајгона 1975. године, када су запослени у америчкој амбасади евакуисани хеликоптером, баш као што се у недељу поновило у Авганистану.
Глобал тајмс је навео да Америка има дугу историју напуштања својих савезника, од издаје империјалне Француске након Револуционарног рата и напуштања курдских савезника у Сирији 2019. године, до бега из Кабула у тренутку рушења одбране Авганистана.
"Да ли је ово некакав предзнак будуће судбине Тајвана?" пита се аутор чланка Глобал тајмса.
"Бајденова администрација је јасно проценила да је окупација Авганистана постала прескупа, упркос стратешком значају земље, и одлучила је да може ефикасније да уложи своје ресурсе за одржавање хегемоније САД. Геополитичка вредност Тајвана није већа од вредности Авганистана, а САД би морале да плате „огромну цену“ да би интервенисале у рату са Кином", наводи Глобал тајмс.
"Једном када избије рат, ако се желе мешати, САД би морале имати много већу одлучност него што су имале у односу на Авганистан, Сирију и Вијетнам", пише у чланку и додаје да би у односу на Авганистан, Америка морала да плати огромну цену.
Интересантно је да је у чланку више пута наведено „кад избије рат“ са Кином, а не „ако“, преноси РТ.