Наша оперска звезда је Пласида Доминга упознала 1968. године у њујоршком Метрополитену. Наступали су заједно у више представа и певали репертоар који су пре њих изводили Рената Тебалди и Франко Корели.
„Имала сам срећу да се апсолутно уклапам у представе у којима наступају велики и комплексни певачи, с врхунским колегама. Доминго није сарађивао само вокално, него и сценски, а представе с њим као да нису биле представе него прави животи – једне жене, или једног младог човека... Врло је уверљив, пажљив и даје шансу сваком колеги да се изрази на сцени у најбољем светлу“, каже Радмила Бакочевић.
Драматично сећање из Беча
Међу бројним заједничким наступима наша саговорница памти и један концерт у Бечу, када су изводили оперу „Девојка са Запада“.
У једној сцени догодила се незгода када је Доминго, који је тумачио лик Џонсона, лупио шаком о сто и, не гледајући у шта удара, сломио чашу и повредио се.
„Само је шикнула крв на сцени, а публика је занемела. Ја сам онако, како сам седела за шанком, бацила Домингу једну крпу, он је притиснуо на руку и наставили смо да певамо. Успео је да отпева цео чин, а током паузе је отишао код лекара, средили су му ту повреду и завршили смо представу. Све је било веома спонтано и публика нас је испратила аплаузима“, сећа се Радмила Бакочевић.
Љубав и подршка као тајна вечне младости
Наша примадона се дружи и с Доминговом супругом Мартом, која је такође била оперска певачица, али је, по рођењу деце, напустила уметничку каријеру.
„Једном сам је питала да ли се тешко одвојила од сцене. Рекла ми је да јој није било лако, али да није желела да дозволи да јој неко други васпитава децу, због чега се повукла. Напустила је каријеру и била уз децу, као и уз супруга коме је била велика подршка“, каже Радмила Бакочевић, додајући да би управо у томе могла бити тајна дуготрајне певачке виталности Пласида Доминга.
Певачи, напомиње она, владају живим инструментом, за који никада, ма колико год били талентовани, спремни и сигурни у себе, не могу знати да ли ће их издати и када ће се то догодити.
„За то је потребан и јак нервни систем, који Пласидо Доминго апсолутно има“, закључује Радмила Бакочевић.
Осамдесетогодишњи Пласидо Доминго важи за једног од најпознатијих тенора данашњице и најпродуктивнијих музичара свог доба. Познат је по јединственом, драматичном гласу с распоном од више од четири пуне октаве.
Са 136 оперских улога у свом репертоару Доминго је певао у више улога него иједан други тенор у историји. Познат је, такође, по свом природном таленту за глуму, као и широком музичком знању.
Поред певања, наступа и као диригент и управља Вашингтонском народном опером и Опером у Лос Анђелесу.
Пред београдском публиком наступиће 8. септембра на Ташу, у оквиру Белефа. Гост српске престонице био је и 2014. године, када је наступио у Арени, уз пратњу Симфонијског оркестра и хора Радио-телевизије Србије.