Највећи проблем за "Северни ток 2" је гасна директива ЕУ, наводи се у чланку. Проблем за пројекат може постати клаузула у документу по којој власник било којег гасовода не може истовремено да буде и његов оператор, што се директно тиче "Гаспрома".
Други проблем је отпор Пољске и балтичких држава изградњи гасовода.
"Пољска – једна од највећих противника гасовода, као и балтичке државе и Словаци. Она користи геополитичке аргументе: наводно, ЕУ ће се наћи у енергетској зависности од Русије што ће довести у опасност безбедност уније", пише Фишерова.
Трећа потешкоћа: већина посланика Европског парламента не подржава "Северни ток 2".
Четврта препрека – немачка партија "зелених". Ако након септембарских избора за бундестаг представници ове партије уђу у коалициону владу, нови кабинет министара неће као досад тако здушно подржавати овај пројекат.
Пета препрека: још једна препрека на путу завршетка пројекта може постати нови саветник америчког државног секретара за енергетску безбедност Амос Хохштејн. Он има задатак да сведе на минимум геополитичке ризике "Северног тока 2".
Шеста препрека су удружења за заштиту животне средине Немачке која су поднела тужбу против гасовода. Еколози покушавају да уз помоћ правних инструмената зауставе изградњу цевовода у морском делу Балтичког мора, аргументујући то климатским променама.
Последња препрека – политичари саме ЕУ у области заштите животне средине, закључила је Фишерова.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.